Србија чека „хард дисконте”

Роба у кутијама, несређене залихе на полицама и много артикала непознатих произвођача, слика је на коју потрошачи у Србији нису навикли. Али, ако би такви мегамаркети нудили и најниже цене, за веровати је да би се многи окренули „хард дисконтима”, како се они у свету зову.

Поготову сада када нам прети „тањење” новчаника и опадање куповне моћи.

– Постоји и код нас потреба за оваквим трговинским ланцима – каже др Стипе Ловрета, један од аутора Стратегије развоја трговине. – Можемо их очекивати већ у блиској будућности, јер је у Србији при крају изградња модерне трговинске мреже. У неком облику дисконтни ланци већ постоје. Први је „Темпо”, и то је добро. Баш на овом примеру се види да је купац и те како спреман да трага за нижим ценама. У велепродаји имамо и „Метро”, такође са врло приступачним ценама.

По његовом мишљењу, у условима економске кризе следе озбиљније промене у трговини Србије, па се може рећи да су нам и дисконтни ланци пред вратима. Евентуално значајније опадање куповне моћи примораће трговце да их убрзано граде, а постоји могућност да стигну и страни трговци, чија је стратегија само развој таквих трговина.

И најновије истраживање консултантско-ревизорске куће „Дилоит” показало је да су нове навике потрошача, формиране успоравањем раста глобалне економије, отвориле простор даљем ширењу дисконтних ланаца. Међу десет најмоћнијих су три немачка – „Метро”, „Шварц”, у чијем саставу су „Лидл” и „Кауфланд”, као и „Алди”, који се, захваљујући достигнутом годишњем промету који премашује 58 милијарди долара, први пут нашао на листи првих 10. Највећи помак, према „Дилоитовом” истраживању, забележио је „Алдијев” главни конкурент „Шварц ”, који је у последњих пет година остварио раст од 12,6 одсто.

Дисконтни ланци су претходних година отварани на периферијама градова. Рачунало се на сиромашније слојеве потрошача, а данас се у развијеним европским градовима све више граде у богатијим четвртима. Због глобалног поскупљења хране, али и раста цена других производа, и такозвани средњи слој, па и имућнији су, изгледа, открили „чари” такве куповине.

Дисконтни ланци су се већ приближили Србији. „Лидл” и „Алди” су најпре стигли у Словенију. То тржиште је спремно дочекало конкуренцију, јер је „Меркатор” већ тада створио свој дисконтни ланац „Хура”. „Меркатор” је такве трговине требало да отвори и у земљама у региону, у којима већ има малопродајне маркете. Нема најава да ће тај словеначки трговац отварати дисконте и у Србији, док је српски „Темпо” већ закорачио на тржишта у региону.

У Хрватској су „хард дисконтери” прошли нешто слабије од очекивања. „Лидл ”је, према извештају који је објављен средином прошле године, на том тржишту пословао са великим губитком. Такав концепт трговине није се баш допао просечном купцу у Хрватској. Хрвати су, баш као и потрошачи у Србији, навикнути на брендиране производе и спремни су да плате квалитет и познату робну марку. Њихови потрошачи, наводно, траже већи избор и не жале новац да купе маркиране производе, па чак и када су скупљи.

Прилике су се од средине прошле године, ипак, промениле. Све више потрошача јури за нижим ценама. У прилог томе иде и податак да се купци окрећу јевтинијим, такозваним трговачким робним маркама. Такви производи су данас саставни део понуде трговаца и добро се продају, без обзира што су на рафове стигли без маркетиншке и логистичке подршке добављача. Њихова главна препорука је цена. Поверење потрошача стичу и тиме што су њихови произвођачи углавном познати купцима. Тако у хард дисконтима у Великој Британији „Алди” под именом властите робне марке нуди и луксузне производе – димљени лосос, сиреве, вина, маслиново уље. Не разликују се много од брендова познатих произвођача, али су јефтинији, јер их не прате скупе маркетиншке кампање.

И „Делта Макси” је, по угледу на велике светске трговце, од 2002. године створио око хиљаду производа сопствене марке, а њихове цене су 20–30 одсто ниже од „звучних оригинала”. „Делта” се, очигледно, припремала да на домаћем терену спремно дочека трку са могућим хард дисконтима страних компанија којих, бар за сада, још нема. Ни у најави.