Нови нови светски поредак

Отмица председника Венецуеле представљана је у добром делу светских и домаћих медија као догађај без преседана и доказ – до сада подозреване, а најзад и несумњиве поремећености њеног налогодавца. Прича о Гренланду из тог разлога је изазвала мању забезекнутост, што не значи и мањи страх Данаца и ЕУ, јер од доказано поремећеног човека све се може очекивати. 
Ипак, ако се поменутим догађајима приступи с мање острашћености, лако ће се уочити да нити је случај Мадуро преседан, нити је Трамп поремећен, а чак ни идеја о Гренланду као 51. америчкој држави није ни Трампова ни нова. 
Сад већ давне 1953. године, САД су директно учествовале у државном удару којим је након две године свргнут демократски изабрани премијер Ирана. Мосадеков грех био је национализација нафтне индустрије, а казна затвор и кућни притвор, у којем је на крају и умро. 
Хакобо Арбенз Гузман покушао је по доласку на место председника Гватемале да спроведе аграрну реформу. Тиме је угрозио интересе америчке компаније „Јунајтед фрут” па је Ајзенхауер охрабрен успешном акцијом у Ирану дао налог да ЦИА годину дана касније свргне и Арбенза. У оба случаја повод је био наводна, испоставиће се и непостојећа, сарадња тих режима са СССР-ом, а у то време је шверц комунистичких идеја сматран грехом већим од шверца дроге. 
Шездесетих година САД су активно учествовале у пучевима у Боливији и Бразилу и дестабилизацији власти у Еквадору и на Куби, укључујући и велики број покушаја атентата на Фидела Кастра и остале вође револуције. О улози САД у свргавању Салвадора Аљендеа и Пиночеовом пучу у Чилеу почетком седамдесетих не треба ни трошити речи. 
Некадашњи савезник САД, панамски председник Мануел Норијега, 1989. године, када су се односи с Америком погоршали, ухапшен је и под оптужбом да је шеф нарко-картела – као и Мадуро данас – изведен пред суд у САД. Ова врло сведена листа акција САД у разним деловима света сведочи да Трамп није урадио ништа што пре њега нису радили други председници САД. 
И не само САД. Током совјетске ере Москва је неретко користила слична средства да свргне непослушна руководства вазалних држава. Имре Нађа, премијера Мађарске, ухапсиле су совјетске службе и одвеле га најпре у Румунију, а касније је враћен у Мађарску, где је стрељан. Први човек чехословачких комуниста Александар Дупчек ухапшен је и одведен у Москву. 
Велике силе су током хладног рата, али и касније, користиле своје „право” јачег да силом уклањају лидере земаља који су се налазили у њиховој интересној сфери. Некада је то било тајним операцијама, некада применом бруталне силе, али увек уз помоћ унутрашњих савезника и увек са срцепарајућим образложењима у којима су криминализоване жртве оптуживане за кршење људских права, трговину наркотицима, сарадњу са ђаволом, али су увек били у питању сопствени економски или неки други интерес. 
У том смислу ништа се није променило, а Трамп само наставља да користи методе које су користили његови претходници. Оптужбе за ирационалност које се често могу чути на његов и рачун његове политике такође су преувеличане. Заправо, ту је више реч о неспособности критичара да сагледају ширу слику и изађу из својих идеолошких оквира у посматрању света. 
Либерално-демократска позиција с које се најчешће критикује Трампова политика залагала се и залаже се, макар и лицемерно, за глобализацију. Деценије глобализације показале су, међутим, да је она донела корист само врло уском кругу већ ултрабогатих појединаца на Западу, а заправо највећу корист, укупно гледано, имала је Кина, која је за, историјски посматрано, врло кратко време постала економски див. Не тако давно, Кина је била синоним за сиромашну земљу која је административним мерама морала да ограничава раст популације како би спречила глад. Неколико деценија касније Кина је постала друга највећа светска економија и прети да у догледно време преузме лидерску позицију од још доминантних САД. Све је то мање-више познато, као што су познате и пројекције према којима би Кина, уколико се постојећи трендови наставе, веома брзо могла да постане глобални економски лидер. 
Опадање америчке економске моћи део је урушавања новог светског поретка – насталог након хладног рата. То веома подсећа на слом светског социјалистичког блока услед економског посустајања СССР. На изненађење многих, Горбачов није искористио совјетску војну надмоћ да би очувао хегемонију у источном блоку. Чини се да Трамп сада сасвим супротно рачуна искључиво на америчку војну и преостали део економске моћи да би наметнуо хегемону позицију САД у светском систему. 
Кршећи постојећа правила Светске трговинске организације и оспоравајући доминанту економску доктрину у којој је слободна трговина најважнији стуб и табу тема, он потпуно разара поредак у којем су САД постале релативни губитник. Истовремено, међународни правни поредак базиран на принципима УН, који је подривен још престанком хладног рата, још мање обавезује Трампа. Повлачење из све већег броја међународних организација САД оправдавају наводно високом трошковима које у великој мери оне сносе за њихово функционисање. Суштина је, међутим, да Трамп на тај начин разара оно што је остало од постојећег светског поретка. Поред тога, на домаћем терену покушава да овлада федералним резервама како би и тај ресурс користио за економски притисак и контролу остатка света везаног за долар. 
За разлику од Брисела, који изгледа да још није свестан чињенице да се некада нови светски поредак у којем је створена и ЕУ рапидно распада од 2008/9, односно Русије, која је искључиво усмерена на очување своје велике територије и ресурса, или Кине, која није заинтересована за стварање новог светског система, САД активно покушавају да изграде нови „нови поредак” и наметну своју глобалну хегемонију. Трампову максиму „Америка на првом месту” зато не треба схватити као нови амерички изолационизам већ, сасвим супротно, као веома активну политику која треба да обезбеди америчко лидерство на глобалном нивоу и свет у којем ће Америка бити доминантан играч. То не значи да ће Трампов план успети, не значи ни, ако успе, да ће то бити добро за свет, али значи да у ситуацији кад се постојећи поредак руши једино он има план за стварање новог. 
Сређивање ствари у сопственом „дворишту” и обезбеђивање стратешких позиција попут Гренланда само су први кораци на том путу. Треба подсетити да су 1945. САД већ дале понуду за куповину Гренланда, али је Данска то тада одбила. Чини се да ће овог пута Лука Браци дати понуду коју неће моћи да одбије. С тим ће се пре или касније помирити и ЕУ, која ће поред тога морати да се помири и са чињеницом да више није млађи партнер већ шегрт у пословима Запада и НАТО-а. На то ће је присилити и све јаснија војна ситуација у Украјини, коју је Трамп само из тог разлога препустио њеној судбини. Позиционирање на Блиском истоку, како подршком Израелу, тако и интервенцијама различитог интензитета у Сирији и Ирану, само потврђује поменуту светску визију коју Трамп има. 
У том светлу, најглупља ствар коју је Србија могла да уради јесте ускраћивање могућности члану породице Трамп да гради хотел у центру Београда.

 *Професор Филозофскогфакултета у Београду