Зеленски у офанзиви против сопствене сенке

Украјински председник Володимир Зеленски, суочен са корупционашким скандалом у земљи и све отворенијим захтевима Сједињених Држава да се након рата распишу избори, интензивирао је контакте са утицајним и популарним личностима које се у јавности све чешће помињу као његови потенцијални политички ривали. Како јавља агенција Блумберг, реч је о промишљеном покушају украјинског лидера да унапред ојача своју позицију у послератном политичком распореду.

Према писању ове агенције, Зеленски је у четвртак, 15. јануара, разговарао са Валеријем Залужним, бившим врховним командантом Оружаних снага Украјине и садашњим амбасадором у Уједињеном Краљевству, који у јавним истраживањима важи за његовог најозбиљнијег могућег изборног противника. Односи између председника и генерала значајно су се погоршали током 2024. године, након неуспеха кијевске контраофанзиве, што је убрзо довело до смене Залужног и премештаја у дипломатску службу. Зеленски је након сусрета навео да је разговор био посвећен „дипломатским задацима“, без додатних појашњења.

Утицајни недељник Економист раније је објавио да би Зеленски, чак и пре избијања корупционашког скандала у новембру, на евентуалним председничким изборима изгубио од Залужног. После афере, поверење јавности у актуелног шефа државе, према тим проценама, преполовљено је. Сам Залужни је, међутим, више пута истицао да не планира да се кандидује и да изборе током активних војних операција сматра неприхватљивим.

Поред тога, Зеленски је ове недеље разговарао и са волонтером и телевизијским шоуменом Серхијем Притулом, као и са Серхијем Стерненком, бившим шефом одеске организације „Десни сектор“, која је у јануару 2025. године одлуком Врховног суда Русије проглашена терористичком (претходно екстремистичком и забрањеном у тој земљи - прим.аут. Политика). Притула је у интервјуу за Блумберг њуз тврдио да са Зеленским није разговарао о политици, већ искључиво о правним и административним проблемима са којима се суочавају добровољци у украјинским оружаним снагама.

Како даље наводи сајт Страна.уа, украјински председник је одржао и низ састанака са бившим министром спољних послова Дмитром Кулебом, као и са бившим потпредседником владе за обнову Украјине и министром за заједнице, територије и инфраструктурни развој Александром Кубраковим.

Кијевски политиколог Владимир Фесенко сматра да сви ови сусрети имају јасну заједничку нит. „Нема сумње да се све ово дешава у контексту потенцијалних председничких избора“, изјавио је Фесенко у телефонском разговору за Блумберг. По његовој оцени, Зеленски настоји да ојача сопствену позицију успостављањем директних канала комуникације са популарним личностима, било да би поправио односе са потенцијалним опозиционим лидерима или да би их, ако је могуће, придобио за своју страну.

Према изворима агенције, овакву серију директних контаката омогућила је оставка Андрија Јермака са места шефа кабинета председника Украјине. Зеленски је, како се наводи, свесно изабрао формат личних разговора како би без посредника прикупљао информације и процене, а планирано је и одржавање додатних сусрета у наредном периоду.

Истовремено, Страна.уа подсећа да Притула не крије своје политичке амбиције и да је тесно повезан са западно оријентисаним грант круговима, иако је у целини остао лојалан Зеленском, изузев тренутака када су антикорупцијске агенције НАБУ и САПО покушале да му ограниче овлашћења, што је додатно подгрејало корупционашки скандал. Стерненко се, према истим изворима, сматра његовим блиским сарадником и дели сличну политичку линију.

Питање избора додатно је актуелизовано такозваним мировним планом од 20 тачака, у америчко-украјинској верзији коју Москва није прихватила, а који обавезује Кијев да што пре након постизања прекида ватре организује председничке изборе. Тај захтев јавно је подржао и амерички председник Доналд Трамп.

Председнички избори у Украјини, који су првобитно били заказани за март 2024. године, одложени су на неодређено време због ратног стања. Зеленски је више пута наглашавао да је земља технички спремна за гласање, али да је оно могуће тек након окончања борби или уз поуздане безбедносне гаранције, процењујући да би у том случају избори могли бити одржани у року од 60 до 90 дана.

У децембру је истакао да Украјина мора имати „законодавни капацитет за спровођење избора“ и обезбеђивање њихове безбедности. „Постоје законодавне иницијативе и оне се могу прилагођавати рату, роковима и другим околностима. То је важно, али је примарна безбедност“, поручио је Зеленски.

С друге стране, руски председник Владимир Путин изјавио је у директном преносу крајем децембра да је Москва током сукоба одржала све планиране изборе – председничке, регионалне и општинске – и да би Кијев могао „да учини исто“. Он је додао да, уколико Украјина жели да изборе искористи искључиво као средство за заустављање офанзивног замаха руских трупа, „то није исправан избор“, али да је Русија спремна да размотри могућност обезбеђивања безбедности током гласања, бар кроз уздржавање од удара дубоко у украјинску територију на сам дан избора.