СПЦ данас слави Крстовдан

Српска православна црква данас слави Воздвижење часног Крста, често називан и (јесењи) Крстовдан. Ово је црквени и народни празник. Слави се као дан строгог поста, то јест сухоједење, једење намирница биљнога порекла без термичке обраде, осим ако падне за викенд када се разрешава пост на уље. У народу је укорењена изрека: “Ко се Крстом крсти, за Крстовдан пости!” Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: проналазак часног Крста на Голготи и повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим.

Три крста

Према “Охридском прологу”, обилазећи Свету Земљу, Света царица Јелена, мајка римског цара Константина Првог Великог, желела је да потражи Христов часни Крст. Старац Јеврејин по имену Јуда једини је знао место где се Крст налазио, па је био присиљен од царице да јој саопшти да је Крст закопан под храмом Венериним, кога је на Голготи подигао цар Хадријан.

Царица нареди да поруше тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Царица ја била у недоумици како да распозна Христов крст. Патријарх Макарије, који је био са њом у пратњи, наредио је да се донесе покојниик и да се на њега постављају редом један по један крст. Када су стављени први и други крст, покојник је остао да лежи непромењено. А када је на њега стављен трећи крст, покојник је оживео. То је била потврда да је то часни и животворни Крст Христов. Након тога, крст су поставили и на једну болесну жену и жена је оздравила. Тада је патријарх Макарије уздигао Крст, да га сав народ види, а народ је са сузама певао: “Господе помилуј!” Царица Јелена је затим наредила да се направи ковчег од сребра и положи у њега часни Крст.

Крст на леђима

Када је персијски цар Хозроје освојио Јерусалим, одвео многи народ у ропство и однео Часни Крст у Персију, где је лежао 14 година. Године 628. грчки цар Ираклије победио је Хозроја и са славом повратио Крст у Јерусалим. Ушавши у град, цар Ираклије носио је Крст на својим леђима. Међутим, одједном је стао и није више могао ни корака. Патријарх Захарије је тада видео ангела, који је спречавао цара да у раскошном царском оделу иде под Крстом, и то по оном путу по коме је ишао сам Господ Исус Христ, бос и понижен. Када је то виђење патријарх објавио цару, он се свукао, па у скромној одећи и босоног узео Крст, изнео га на Голготу и положио у храм Васкрсења, на радост и утеху свих хришћана.

Слављење и сутрашњи празник

Крстовдан се слави увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет. У православним храмовима на Крстовдан служи се литургија Светог Јована Златоустог, уз обред великог освећења воде, који прати празнично богослужење. Крстовданска водица се након водоосвећења дели верницима и према обичају, чува се у кућама ради здравља.

Краљевски ред витезова организоваће сутра витешко пливање за Часни крст испод Београдске тврђаве, код ресторана "Бела виста", на Крстовдан. Литургија почиње у девет у Богородичиној цркви Ружици, литија је од 11, а културно-уметнички програм од 11.30. У 12 ће бити одржано витешко пливање у ком ће учествовати Крстовдански пливачи, Краљевски витезови и припадници МУП-а, укупно 33 пливача. По традицији плива се 33 метра до крста.