Минимална плата, максимално повећање

Од 1. јануара 2026. године минимална зарада већа је за додатних 10,1 одсто. То значи да сада најнижи месечни нето доходак у Србији који прима око три процента радног становништва износи у просеку око 65.000 динара, али ипак треба напоменути да минималац варира у зависности од броја радних сати.

Тако за 160 радних сати у месеци он износи 59.360 динара, за 168 сати месечно проведених на послу – 62.328 динара, за просечних 176 часова – 65.296 динара и за 184 сата у месецу 68.264 динара. Ипак, најновије повећање минималне цене рада друго је увећање минималца у распону од три месеца, јер је 1. октобра 2025. на снагу ступила ванредна корекција – за 9,4 одсто.

Та одлука донета је још у септембру 2025. Како подсећају у Министарству финансија, кумулативно повећање минималне цене рада по сату у периоду од 2025. до 2026. године износи око 37 одсто, а реални раст 27,1 проценат.

– Минимална зарада је од 1. јануара 2025. године повећана за 13,7 одсто, још 9,4 одсто од октобра и сада 10,1 одсто. То је кумулативно повећање минималне цене рада по радном часу од 37 одсто у том периоду, што доводи до реалног раста минималне зараде од 27,1 одсто у истом временском размаку. И то би било највеће реално повећање до сада. Дакле, минимална зарада реално расте брже од инфлације, а још један важан показатељ тога јесте чињеница да ће покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом у 2025. бити 98,1 одсто, док је са предлогом државе за 2026. годину први пут премашила 111,5 одсто – наводе у Министарству финансија и подсећају да је то јасан доказ да минималац расте брже од основних животних трошкова.

Поред тога, како би се очувао простор за запошљавање, држава преузима терет дела трошкова повећања минималца, чиме показује финансијску одговорност и подршку реалном сектору, наводе у ресорном министарству.

– Да не би дошло до повећања пореског оптерећења минималних зарада, држава од 1. јануара 2026. године повећава и неопорезиви цензус за 20,4 одсто. Задржава се исто пореско оптерећење на минималну зараду као и у 2024. години (55,6 одсто), а неопорезиви цензус је подигнут на 34.221 динар. Губитак прихода државе је 24,5 милијарде динара – наводе у Министарству финансија и додају да се овом мером наставља са праксом смањења оптерећења и просечне нето зараде која у 2026. години износи 59,7 процената.