Избеглице пасторчад државе

Бијељина - Вељко Стевановић, председник Регионалног удружења избеглих и расељених из Бијељине, Угљевикa, Лопарa и Јањe, потврдио је за "Политику" да ће се крајем месеца пред Првим општинским судом у Сарајеву одржати последње припремно рочиште по тужби Срба избеглих из Федерације БиХ чија је имовина у том ентитету уништена после потписивања Дејтонског мировног споразума.
- Обавештени смо да би последње припремно рочиште требало да буде одржано 27. и 28. новембра. Наши адвокати припремају документацију и ми после тог рочишта очекујемо излазак вештака на терен и утврђивање чињеничног стања - каже Стевановић прецизирајући да је реч о тужбама 192 српске избегличке породице чија се уништена имовина процењује на око 30 милиона конвертибилних марака.

Стевановић наглашава да је у овом удружењу спремно још око 3.000 предмета о српској имовини у Федерацији БиХ уништеној после потписивања Дејтонског споразума, чија се вредност процењује на око 550 милиона конвертибилних марака, али да због бројних опструкција тужбе за те предмете још нису поднете надлежним судовима.

- У појединим општинама у Федерацији БиХ не желе да издају потврду да је имовина уништена после потписивања Дејтонског споразума, иако постоје докази - фотографије или изјаве сведока да је имовина рушена и пљачкана током 1996. и 1997. године, па и касније. Поједине општине у Федерацији БиХ су чак, после потписивања Дејтонског мировног споразума, својим заслужним борцима издавале потврде да за своје потребе могу да секу шуму чији су власници Срби и ми располажемо тим документима, али све је то узалуд. Имали смо и случај из Доњег Вакуфа, у коме су једној српској породици издали и потврду да им је имовина уништена због агресије на БиХ. Па није ваљда да су Срби сами рушили, палили и пљачкали своје куће и још после протеривања из тих крајева и потписивања Дејтонског мировног споразума - категоричан је Стевановић који тврди да су, нажалост, ти људи препуштени сами себи у борби да добију какву-такву надокнаду за имовину уништену после престанка ратних дејстава.

- Све тужбе финансирамо углавном сами. Неке тужбе, чак и када су предмети комплетирани, нисмо у могућности да поднесемо, јер надлежни суд захтева да се одмах плате изузетно високе таксе, што је веома забрињавајуће јер је реч о заиста најугроженијим породицама осталим без игде ичега. Они који желе да се трајно настане у Републици Српској не могу да реше стамбено питање, јер у Федерацији не могу да продају уништене куће, или их уцењују, па су принуђени да ту имовину продају у бесцење. С друге стране, онима који би да се врате, повратак је онемогућен, јер немају куда да оду, а по неписаном правилу међународне донаторске организације финансирају углавном обнову уништене имовине - наглашава Стевановић, изражавајући посебно незадовољство односом Владе Републике Српске која није показала довољно интересовања за решавање овог проблема.

- У неколико наврата обраћали смо се Влади РС са захтевом да нам помогне, макар када је у реч о обезбеђивању средстава за плаћање такса, али смо добијали само празна обећања. Представници међународне заједнице такође игноришу овај проблем. Мислим да је заиста крајње време да се коначно нешто учини и за Србе избегле из Федерације БиХ - каже Стевановић.