Електронска капија за Европу

Прођете ли (без задржавања) кроз електронску наплатну рампу Института „Михајло Пупин”, знајте да сте ушли у Европску унију.

Наша водећа научноистраживачка установа стала уз раме с водећим светским компанијама, особито када је 2005. осмислила аутоматско очитавање регистарских таблица на возилима без застајања у вожњи.

Знатижељним гостима у рану јесен исте године генерални директор др Владан Батановић приказао је како се пролази (и плаћа) не успоравајући аутомобил који се кретао брзином од шездесетак километара на сат (може и већом). У наплатној кабини с натпритиском (да не улазе издувни гасови) на монитору су се виделе таблице, а у рачунару је упамћено која је то врста (класа) возила била, колико растојање је преваљено (укључење и искључење с пута) и учитан износ путарине.

Да у електронској справици на ветробранском стаклу изнутра, названој таг (контролни код), човек за воланом није имао довољно новца спустила би се пречага, он би се зауставио и на неки други начин измирио дуг.

Трећина секунде

Стручњаци највећег научно-техничког института у југоисточној Европи – које је предводио инжењер Зоран Дамјановић – смислили су, према оценама упућених, један од најсавременијих начина наплате у свету. Обухватили су све постојеће видове наплаћивања (ручно, аутоматско, електронско и обједињено). И путник за управљачем се, једноставно, неће заустављати – као што није први човек „Михајла Пупина” – од мађарске до македонске границе, а једног дана ни путујући с краја на крај Европе.

(/slika2)Испред наплатне рампе, покрај сваке траке коловоза, постављена је антена кратког домета (четири-пет метара) која светлосним зраком премерава дужину, број осовина (према облику точкова) и висину возила. Неколико метара (четири до седам) иза ове „оптичке препреке” налази се, уз сам ивичњак, камера која чеоно снима таблице и већ после трећине секунде (0,3 секунде) то се у рачунару уписује.

Уколико је ауто опремљен електронским тагом или чип-картицом, с рачуна се сместа скида износ за преваљени пут и возач види колико му је пара остало. У супротном, ауто се зауставља и човек убацује путну картицу у уређај за плаћање; ако тога нема, овлашћеном лицу даје кредитну картицу или готовину. Чим се на показивачу (дисплеј) појави да је услуга намирена, подиже се рампа.

Кретање возила приликом уласка и изласка прате нарочити сензори, уграђени у коловоз на педесетак метара од наплатне кабине. Сваку траку на наплатној рампи (на пример Бубањ поток) опслужује по један рачунар, повезан инфрацрвеном везом са осталима у мрежу. Подаци (укључујући видео-снимке) одмах се прослеђују у главни компјутер или сервер, у којем се извесно време чува база. Сви рачунари су под оперативним системом QNX-6 за рад у стварном времену (истог часа обрађују и приказују податке).

Неколико земаља

Електронска наплата већ се користи на деоници аутопута Београд–Шид, очекује се да се уведе на још две веома прометне: Београд–Суботица и Београд–Дољевац (и даље ка Куманову). Замашан посао требало је да се оконча, али се касни због недостатка новца (ЈП „Путеви Србије”). За Европску унију битно је да се све заврши до 2013. или 2015. омогућујући крстарење аутопутевима без застајкивања.

У чему се огледају преимућства?

С подужег списка издвајамо: потпуно надзирање протока и плаћања, скраћивање времена путовања, избегавање гужви, смањено баратање готовином, изостављање наплатилаца... Захваљујући овом подухвату, који је потпомогло Министарство науке, „Михајло Пупин” је запослио стотину високообразованих стручњака, а у десетак српских предузећа било је упослено више од хиљаду људи.

Истраживачи и стручњаци „Михајло Пупина” дуже од три деценије баве се управљањем саобраћајем, поставши предводници у овом делу Европе, а у понечему се уврстивши у сам светски врх. Електронска наплата, изведена према најстрожим европским мерилима, у 2008. продата је Црној Гори и ДР Конгу, у току су озбиљни преговори с неколико медитеранских, источноевропских и блискоисточних земаља и очекује се да ће се наћи, бар, у неколико. У том случају, према речима др Владана Батановића, стајаће у истом реду с најпознатијим светским компанијама.

Новина која се најављује – да се са српским уређајем крећете по Европи, да ваше возило препознају све електронске рампе и да плаћате ма којем страном услужиоцу (интероперабилност) – тако свеобухватно и толико усавршено достигнуће нигде не постоји! Хоће ли „пупиновци” први понети ову технолошку штафету?

Станко Стојиљковић

----------------------------------------------

Бољи од странаца

Др Владан Батановић истиче да је „Михајло Пупин” посао изборио на међународном надметању, понудивши исти технолошки домет за три пута нижу цену од познатих страних компанија. Данас је то најсавременији поступак наплате у свету, усклађен с препорукама Европске уније да се возила нигде не заустављају прелазећи из једне у другу земљу.