Убрзавајући ход Интернета

Изворно Муров закон из 1965. године (назван по једном од двојице оснивача „Интела”, Гордону Муру) описује удвостручење и двоструко појевтињење процесорске снаге (број транзистора), отприлике, сваких 18 месеци. Сада су кинески истраживачи слично начело утемељили за раст Интернета, с тим што временско важење траје три и мало више пута пута дуже.

(Сам Гордон Мур истрајавао је на исказу да је предсказао удвостручење на 18-24 месеца).

Ново предвиђање Гуо-Ћинг Чанг је са сарадницима из Института за рачунарску технологију у Пекингу описао у часопису „Њу џорнал оф физикс”. Истраживачи су проучавали промену топологије Интернета у великим размерама или, другачије речено, како је Интернет устројен и повезан. На темељу усмеравања протока података (routing) у шестомесечним раздобљима (од децембра 2001. до децембра 2006), наговестили су експоненцијалну (све већом брзином нарастајућу) стопу пораста која, на известан начин, подсећа на Муров закон, а још ближе како ће се Интернет мењати.

Изучавање није посматрало светску рачунарску мрежу у виду непрегледног мноштва веб сајтова (World Wide Web), већ у равни самосталних рутерских јединица (системи) или независних административних домена. Навешћемо два примера: универзитет као пружалац Интернет услуга или велика компанија као самостална мрежа.

У истраживачком обрасцу, сваки чвор је представљао такву самосталну јединицу. Веза која их повезује је и физичка (оптички водови који спајају две мреже) и пословна (уговорни однос међу мрежама). Да би препознали језгро Интернета, најсуштинскији део, морали су да се послуже малим лукавством: уклањајући теоријски један по један чвор стигли су до самог средишта (срж) које је садржало мање од 0,3 одсто свих чворова.

Уопштено гледано, открили су да су се срце Интернета и огранци (периферија) мењали према различитим начелима. И док је језгро прилично постојано, већина нових чворова и грана допринела је наглом бујању мреже. Дотични налаз је супротан пређашњим који су указивали да се и средиште увећавало с порастом целом Интернета. Другим речима, умножавала су се рачвања на ободима.

Резултати су обелоданили да је Интернет, у целини, лабавије повезан него што се претпостављало, јер је неочекивано велики број веза (links) у спрези с мањим чворовима чинећи Интернет разгранатијим у поређењу с ранијим проценама. Разумевање устројства (топологија) има пресудну важност за побољшање одлика, а нарочито за смишљање правила преусмеревања података (P2P) и осмишљавање паметних поступака за избегавање закрчења и отказа.