Грен­ланд „љу­ља” Да­вос и бер­зе

Ун­ца зла­та 4.697 аме­рич­ких до­ла­ра (31,1 грам), ин­дек­си европ­ских и аме­рич­ких бер­зи у па­ду, ак­ци­је фир­ми на­мен­ске ин­ду­стри­је у по­ра­сту. Исто­вре­ме­но, хи­тан, прет­ход­но не­на­ја­вље­ни са­ста­нак са­вет­ни­ка за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност ни­за зе­ма­ља уче­сни­ца Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма (СЕФ) у Да­во­су, а по­во­дом слу­ча­ја „Грен­ланд”. Ово су пр­ве ју­че­ра­шње ре­ак­ци­је свет­ских бер­зи и Фо­ру­ма на­кон сал­ве ца­рин­ски прет­њи аме­рич­ког ли­де­ра До­нал­да Трам­па гру­пи осам европ­ских чла­ни­ца НА­ТО-а ко­је су се ус­про­ти­ви­ле на­ја­ва­ма из Ва­шинг­то­на да је спре­ман да „пре­у­зме” Грен­ланд – по­лу­а­у­то­ном­но остр­во у са­ста­ву Дан­ске. Уз­бу­на европ­ских ли­де­ра у не­де­љу, и по­зи­ви да се Трам­пу уз­вра­ти „ рав­ном ме­ром”, из­не­дри­ли су ван­ред­ни са­ста­нак ам­ба­са­до­ра чла­ни­ца ЕУ у не­де­љу по­сле ко­га је ју­че усле­ди­ла об­ја­ва Ур­су­ле фон дер Ла­јен о по­стиг­ну­том „европ­ском је­дин­ству”.

„Увек ће­мо бра­ни­ти на­ше стра­те­шке еко­ном­ске и без­бе­до­но­сне ин­те­ре­се. Су­о­чи­ће­мо се са овим иза­зо­ви­ма на­шој европ­ској со­ли­дар­но­сти, са от­пор­но­шћу и од­луч­но­шћу”, по­ру­чи­ла је ју­че Ур­су­ла фон дер Ла­јен, пред­сед­ни­ца Европ­ске ко­ми­си­је.

На шта су то све по­во­дом Грен­лан­да спрем­ни Евро­пља­ни, не­из­ве­сно је. Би­ло ка­ко би­ло, из Бри­се­ла сти­жу на­ја­ве да ће се ли­де­ри ЕУ на­кон „Да­во­са” са­ста­ти да фор­му­ли­шу свој ко­нач­ни од­го­вор.

Ве­ли­ко је пи­та­ње ко­ли­ко 47. пред­сед­ник САД у овом тре­нут­ку уоп­ште за то ха­је, од­но­сно ко­ли­ко је Трам­пу ста­ло до за­тиш­ја са Евро­пља­ни­ма. На­и­ме, ко­ли­ко у не­де­љу ве­че, ли­дер САД је у пи­сму Јо­на­су Гар Сто­ру, пре­ми­је­ру Нор­ве­шке (јед­ној ме­ђу осам др­жа­ва Евро­пе на но­вом ца­рин­ском ре­жи­му Аме­ри­ке због Грен­лан­да), спо­чи­тао што ла­не ни­је до­био Но­бе­ло­ву на­гра­ду.

„С об­зи­ром на то да је ва­ша зе­мља од­лу­чи­ла да ми не до­де­ли Но­бе­ло­ву на­гра­ду за мир за­то што сам за­у­ста­вио осам и ви­ше ра­то­ва, ви­ше не осе­ћам оба­ве­зу да раз­ми­шљам ис­кљу­чи­во о ми­ру... Са­да мо­гу да раз­ми­шљам о то­ме шта је до­бро и при­клад­но за САД. Дан­ска не мо­же да за­шти­ти ту зе­мљу од Ру­си­је или Ки­не, и за­што та­мо уоп­ште има­ју ’пра­во вла­сни­штва’, на­во­ди се у епи­сто­ли из Бе­ле ку­ће.

У ком су од­но­су сна­га САД и Евро­пе, ка­да је реч о „слу­ча­ју Грен­ланд” – ба­рем пре­ма про­це­ни Ва­шинг­то­на, до­дат­но је по­ја­снио Скот Бе­сент, аме­рич­ки ми­ни­стар фи­нан­си­ја.

„САД су нај­ја­ча др­жа­ва на све­ту. Евро­па је сла­ба”, оце­нио је Бе­сент уочи на­сту­па да­нас по­сле под­не за го­вор­ни­цом Да­во­са.

Уз пут, на све ово ре­а­го­ва­ла је ју­че и Ки­на: за­ме­ник пре­ми­је­ра Хе Ли­фенг, го­во­ри да­нас пре под­не у Да­во­су.

„Ки­на је ви­ше пу­та обра­зло­жи­ла свој став пре­ма пи­та­њу Грен­лан­да. Ме­ђу­на­род­но пра­во, за­сно­ва­но на ци­ље­ви­ма и прин­ци­пи­ма По­ве­ље УН, те­мељ је тре­нут­ног ме­ђу­на­род­ног по­рет­ка и мо­ра се чу­ва­ти”, ре­као је порт­па­рол Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Гуо Ђи­ја­кун но­ви­на­ри­ма у Пе­кин­гу, пре­не­ла је аген­ци­ја Ана­до­ли­ја.

„По­зи­ва­мо аме­рич­ку стра­ну да пре­ста­не да ко­ри­сти та­ко­зва­ну ки­не­ску прет­њу као из­го­вор за те­жњу ка се­бич­ним до­би­ци­ма”, до­дао је Гуо.

Ка­ко са­да да се раз­ми­шља на бер­за­ма?

Да ли су САД и ЕУ спрем­не на раз­бук­та­ва­ње ме­ђу­соб­ног тр­го­вин­ског ра­та? Или на За­па­ду мо­жда ствар­но не ис­кљу­чу­ју и не­ку дру­гу фор­му тран­са­тлант­ских кон­фрон­та­ци­ја? Та­ко­ђе, шта би мо­гао би­ти сле­де­ћи по­тез Пе­кин­га, ако до­ди­ја аме­рич­ко „ма­ха­ње ки­не­ском прет­њом” у слу­ча­ју Грен­лан­да?

Ви­ше од 200 се­си­ја ово­го­ди­шњег Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма мо­гле би да бу­ду ба­ро­ме­тар раз­во­ја ши­ро­ке ле­пе­зе од­но­са број­них ге­о­по­ли­тич­ких ак­те­ра при­сут­них ове сед­ми­це у Да­во­су. И то упр­кос про­це­на­ма да на те­ре­ну Да­во­са, те­ма „Грен­ланд” и не­пред­ви­ди­ви да­љи раз­вој од­но­са САД и Евро­пе, пре­ти да из­до­ми­ни­ра број­ним ди­ја­ло­шким се­си­ја­ма 56. Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма, оце­њу­је „Блум­берг”.

У ме­ђу­вре­ме­ну, СЕФ већ има ја­сну про­це­ну да­љег, оштрог еко­ном­ског раз­вр­ста­ва­ња све­та, у ко­ме ће две во­де­ће при­вре­де „САД и Ки­на све ма­ње ме­ђу­соб­но тр­го­ва­ти”, на­во­ди „Из­ве­штај глав­них еко­но­ми­ста о гло­бал­ним при­вред­ним из­гле­ди­ма за 2026”. Пре­ма том из­ве­шта­ју, у све не­пред­ви­ди­ви­јем све­ту да­на­шњи­це, гло­бал­ни при­вред­ни усло­ви ће осла­би­ти, „ин­ве­сти­ци­о­на при­бе­жи­шта” по­пут зла­та на­но­во ће до­би­ти на при­влач­но­сти, док ће од­бра­на, ди­ги­тал­на ин­фра­струк­ту­ра и енер­ги­ја гу­та­ти ла­вов­ски део јав­них бу­џе­та. Исто­вре­ме­но, тр­го­вин­ски и ин­ве­сти­ци­о­ни то­ко­ви би­ће при­ну­ђе­ни да се жу­стро при­ла­го­ђа­ва­ју но­вој ери ко­ју ка­рак­те­ри­шу стра­те­шка кон­ку­рен­ци­ја и ево­лу­и­ра­ју­ћи са­ве­зи.

Ка­ко год да би­ло, СЕФ про­це­њу­је да се при­вред­ни из­гле­ди и САД и Ки­не у 2026. по­бољ­ша­ва­ју, обе­ћа­ва­ју­ћи „скро­ман при­вред­ни раст”. У САД због бу­ма ула­га­ња у да­та цен­тре и би­зни­се по­ве­за­не са ве­штач­ком ин­те­ли­ген­ци­јом. У Ки­ни, по­нај­пре због ра­ста спољ­не тра­жње за ки­не­ским ро­ба­ма и раз­во­ја ино­ва­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. Евро­па ће ис­ка­за­ти нај­сла­би­ји при­вред­ни раст у 2026. од свих ре­ги­о­на све­та, сма­тра СЕФ. Еко­ном­ске екс­пер­те Да­во­са на Ста­ром кон­ти­нен­ту по­себ­но бри­ну „по­ли­тич­ка крх­кост, де­мо­граф­ске про­ме­не, це­на ра­та, про­дук­тив­ност и спо­соб­ност да се так­ми­чи у раз­во­ју тех­но­ло­ги­ја ко­је ће во­ди­ти бу­ду­ћи при­вред­ни раст”. Да ли је он­да Скот Бе­сент у пра­ву?