Мање сиромашних

Више од 450.000 људи у Србији има "социјалну карту" и добија помоћ државе, односно 300.000 породица прима дечји додатак, а 150.000 је корисника материјалне помоћи, подаци су које је истакла државни секретар за социјална питања Љиљана Лучић говорећи о примени Стратегије за смањење сиромаштва, на седници Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије.
Она је додала и податак да је у Србији 3.900 хранитељских породица, колико их нема ни у једној земљи у региону. Лучић је истакла да је број сиромашних у последње четири године, ипак, смањен применом Стратегије против сиромаштва. Тачније да је 2003. године, када је усвојена, било 12 одсто становништва које је живело испод границе сиромаштва, а да је до прошле године тај проценат смањен на 6,8 одсто. Успостављена је редовна исплата помоћи и проширена мрежа домова и прихватилишта за материјално угрожене, а за следећу годину најављена је градња 20 нових домова за старе.

Лучић је најавила и нови закон о социјалној заштити, који би омогућио децентрализацију социјалних центара, значи веће укључивање општина, али и њихову ефикаснију сарадњу са државом о питању рада општинских центара. До краја године очекује се припрема закона о запошљавању инвалида, припремљен је и антидискриминациони закон који је послат на консултације Венецијанској комисији, а у процедури владе је и закон о дечјем омбудсману, рекла је Лучић.

Као један од најважнијих прописа, она је истакла "већ утврђен закон о социјалном становању" који ће "трасирати" већ започету изградњу државних станова за издавање по изузетно повољним условима, а од тих станарина финансираће се школовање деце без родитеља. По стандардима и квадратури, закон ће прописати, биће то станови за социјално издавање.

Ову изградњу је као један од најважнијих циљева истакла и менаџер тима потпредседника владе за спровођење Стратегије против сиромаштва Александра Јовић. Она је као остале пројекте најавила сузбијање насиља у породици, образовање сиромашне деце од предшколских установа до средњих школа и подстицање кредита за маргинализоване групе. Ускоро ће, најавила је Јовић, бити представљени резултати истраживања о угрожености најосетљивијих друштвених група.

Члан Одбора за рад и социјалну заштиту Снежана Стојановић-Плавшић (Г17 плус) предложила је већу контролу рада центара за социјални рад и увођење дежурстава у овим центрима, каква постоје и у здравственим. "У новинама читамо о злостављању, а никада нисмо прочитали да је неки социјални радник одговарао што је неком детету ускратио заштиту и помоћ." Лично је, у случају незбринутог детета, из једног од центара чула одговор да је "завршено радно време".