Истраживачи са Универзитета Тијанђин и Јужног универзитета за науку и техниологију успешно су развили хибридну технологију под називом MetaBOC - „brain-on-chip“ (мозак-са-чипом) систем који интегрише живе људске мождане органоиде, тродимензионалне, мини-структуре налик органима, узгојене од људских ћелија у лабораторији, са електронским чиповима, како би контролисао робота и учио га новим задацима.

Овај иновативни систем представља преломну тачку у развоју интерфејса мозак-машина (BCI), што је технологија која омогућава двосмерну комуникацију између живих неуронских мрежа и дигиталних уређаја.

Сама срж MetaBOC-а је 3Д кластер мини-мозгова (органоида) узгајаних из људских матичних ћелија, повезаних са микрочиповима који могу да кодирају, декодирају и преносе електричне сигнале између органа мозга и робота.

CGTN, глобална медијска мрежа Кине, прва је известила о напретку ове технологије, наглашавајући да данашње иновације омогућавају не само да контролишемо уређаје мислима, већ да се лабораторијски узгојени мождани органоид заправо ствара интеракцију са роботом, прима информације из спољног света, процесуира их и учи како да одговори, преноси Radio.cgtn.com.

Пројекат MetaBOC представља једну од најдрастичнијих иновација у пољу биокомпатибилних рачунарских система и роботике. Коришћењем живог можданог ткива у интеракцији са електронским чиповима и роботским телима, кинески истраживачи су направили систем који помера границе технологије, али и преиспитује наше разумевање учења, мишљења и контроле.

Ако би овај правац еволуирао до шире примене, могао би редефинисати начине на које људи и машине коегзистирају, уче једни од других и развијају интелигенцију у потпуно новим облицима, при чему научници активно обликују нову врсту симбиозе између човека и машине.

Researchers in China have developed a robot controlled by a lab grown human brain organoid. The MetaBOC system integrates living brain tissue with computer chips, allowing the robot to learn tasks faster than current AI models. pic.twitter.com/2RzwJ2V942

— Dustin (@r0ck3t23) January 8, 2026

Како MetaBOC ради?

За разлику од класичних система вештачке интелигенције који функционишу искључиво на силиконским чиповима и алгоритмима дубоког учења, MetaBOC покушава да искористи биолошку интелигенцију органског ткива. Процес изгледа овако:

У лабораторији се узгајају неурални органоиди, мале структуре у три димензије, развијене из плурипотентних матичних ћелија, које имитирају људско мождано ткиво.

Органоиди се повезују са микрочиповима и електродом, формирајући „мозак-са-чипом“ који може да одашиље и прима електричне сигнале.

MetaBOC интерфејс омогућава да ти сигнали буду преведени у инструкције за робота, који тада може да детектује препреке, прати циљеве и чак учи да користи моторичке функције попут хватања објеката.

Учење се обавља кроз понављање и стимулацију, слично као код класичних неуронских мрежа, али са биолошким јединицама које реагују и прилагођавају се уместо дигиталним активацијама, пише Futura.

Овај систем тако практично комбинује „мозак“ од живих неуронских ћелија са рачунарском интелигенцијом и роботском телом, чинећи робота способним да, уместо програмираних команди, учи и изводи сложене радње кроз интеракцију са околином.

Брже учење

Такав приступ отвара потенцијал за потпуно нову класу машина које уче брже и ефикасније него традиционални ВИ модели, јер користе биолошке неуронске мреже. MetaBOC тим истиче да ова интеграција може да омогући брже и интуитивније учење него само алгоритми.

Омогућено је и дубље разумевање самог мозга и начина на који он обрађује информације, пружајући научницима алат да истражују неуролошке процесе из прве руке.

MetaBOC тако може да послужи као експериментална платформа за развој нових терапија неуродегенеративних болести, проучавање учења и потенцијално за имплантабилне интерфејсе у медицини.

Уз овај напредак, међутим, долазе и озбиљна етичка питања: Да ли органоиди који уче могу да развију неку форму свести? Како обезбедити да остану позитивни и не одметну се? Да ли је хумано користити живо ткиво за контролу машина?

Ове теме већ се активно расправљају међу научницима широм света, јер граница између биологије и стројева постаје све тања.