Држава на тржишту новца

Од краја јануара до краја године грађани и фирме ће, посредством банака и брокерских кућа, на две месечне аукције моћи да купе краткорочне државне записе. Рок доспећа тих хартија од вредности је три месеца, а организатор продаје и других административних послова је Управа за трезор Министарства финансија.

У првој фази обим емисије ће бити између три и пет милијарди динара, каже за наш лист Иван Маричић, директор Управе за трезор, који сматра да ће операције државе на новчаном тржишту знатно допринети његовом развоју.

Ти краткорочни папири, номиналне вредности од 10.000 динара, продаваће се на аукцијама по преовлађујућој цени која ће важити за све инвеститоре, објашњава наш саговорник, уз опаску да ће та цена важити и за купце који су издали налоге куповине и испод тог нивоа.

Уколико део емисије остане непродат, преосталу количину моћи ће да купе, по истој цени, инвеститори који су остали „кратких рукава”, односно сви који покажу интерес за такво улагање.

Сваки појединачни инвеститор моћи ће да купи најмање 20 државних записа, укупне номиналне вредности о року доспећа од 200.000 динара, док је максимална вредност куповине на аукцији ограничена на 15 одсто укупног контингента емитованих државних записа.

Тиме држава настоји да спречи монопол и омогући заинтересованима да инвестирају у те сигурне папире.

Излазак на аукцијску платформу за инвеститоре је бесплатан, а цена у налогу за куповину изражена је као дисконтна стопа, чиме потенцијални купац дефинише принос који жели да оствари у том послу у односу на номиналну вредност записа на дан доспећа.

Припрема за емисију краткорочних државних папира трајала је пола године, што сведочи да емитент није желео да се у тај посао упусти „грлом у јагоде”, имајући у виду да би евентуални промашај дугорочно урушио поверење инвеститора у државу као емитента, наглашава Маричић.

Избегавајући задуживање из примарне емисије, односно код НБС, као у време „малигне” инфлације, држава изласком на новчано тржиште настоји да демонстрира одговорно понашање доприносећи макроекономској и монетарној стабилности.

Међутим, циљ емитовања и продаје тих државних записа није само да држава реши своје ликвидносне проблеме у периоду када расходи (углавном у време исплате пензија, плата, трансфера социјалним организацијама и нижим нивоима власти) надилазе фискалне приходе, већ се тако коначно успоставља крива приноса на краткорочне државне хартије, што омогућава нормално функционисање инвестиционих фондова и других институционалних инвеститора. То је и један од предуслова за емитовање средњорочних и дугорочних државних хартија, односно за излазак државе на домаће и међународно тржиште капитала. Због тога нема места шпекулацијама да држава на тај начин покушава да реши проблем великог дефицита у државној каси, јер то, једноставно, није тачно, изричит је Маричић.

Досадашње непостојање криве приноса на државне хартије, односно граничне реперне стопе испод које се не исплати улагање слободних новчаних средстава, у знатној мери одвраћа велике инвеститоре од озбиљнијих улагања на српском финансијском тржишту. Стога треба очекивати да ће тржишно формирање реперне стопе приноса на наведене хартије омогућити инвеститорима да професионално креирају свој портфељ, имајући у виду да државне хартије доносе реалан принос без ризика.

Такође, треба очекивати да ће појава државних хартија на тржишту допринети стварању повољнијег и стабилнијег амбијента и за прилив дугорочног капитала, постепено маргинализујући шпекуланте који се најбоље сналазе у ризичном амбијенту.

Није случајно међу првим српским берзијанцима кружила прича да „ако желиш да добро једеш – купуј акције, али ако желиш мирно да спаваш – купуј државне обвезнице”, подсећа наш саговорник.

У периоду кад је прилив средстава већи од одлива држава ће, уколико не буде других интересената, откупљивати сопствене папире и пре рока доспећа, доприносећи ефикасности у управљању јавним средствима, али и штедећи на делу камате коју не мора да исплаћује купцима по истеку рока доспећа од три месеца.

Држава ће интервенисати на тржишту куповином или продајом записа и уколико дође до екстремних померања њиховог курса у секундарном промету, како би се избегла драстична промена њихове вредности.

Како објашњава Маричић, емисија и продаја краткорочних трезорских записа је почетак формирања емисионе стратегије државе на средњи и дуг рок, која ће означити прекретницу не само у буџетској политици ка ефикаснијем управљању јавним средствима, већ и у развоју домаћег тржишта капитала. Министарство финансија тако увелико припрема услове за емисију муниципалних обвезница општина и градова, ради обезбеђења средстава за финансирање бројних инфраструктурних пројеката на локалном нивоу.

Весна Арсенић

----------------------------------------------------------------

Похвала Светске банке домаћим стручњацима

Израда аукцијске платформе подразумева дефинисање процедура емитовања и примарне продаје државних записа и информатичко уређење свих процеса. Овај веома сложен и стручно захтеван посао поверен је домаћем тиму консултаната на челу са проф. др Бошком Живковићем и запосленима у Управи за трезор.

Екстерни трошкови тог пројекта износили су око 10.000 евра, док је, поређења ради, једна реномирана светска компанија нудила Управи за трезор готово решење за организацију примарне продаје државних хартија од вредности преко аукцијске платформе по цени од, чак, пола милиона евра!

Стога успешно урађен посао домаћих стручњака за педесет пута мањи износ сведочи и о одговорном трошењу новца пореских обвезника, наглашава Маричић, уз опаску да су Светска банка и друге међународне финансијске институције веома позитивно оцениле перформансе тог домаћег пројекта.