Слабима ни евро не помаже

Грчка, Шпанија и Португалија, некада сиромашне земље које су преласком на евро потврдиле статус чланова клуба најбогатијих, суочавају се са финансијском кризом којој је допринело и коришћење заједничке европске валуте. Због дугова и све већег спољнотрговинског дефицита фирма „Стандард енд Пурс”, која процењује кредитну способност држава, смањила је рејтинг ових медитеранских земаља, па тако Грчка, на пример, сада мора да позајмљује новац уз камату која је за три одсто виша од оне која се зарачунава Немачкој. У исто време, и Ирској је запрећено снижењем кредитног рејтинга.

Како преноси недељник „Њусвик”, песимисти предвиђају да би државни дуг Грчке могао толико да порасте да би остале чланице Европске уније морале да јој помогну хитном новчаном инјекцијом у стилу Међународног монетарног фонда – што значи да би влади у Атини били испоручени и строги услови који би угрозили ионако тешку политичку ситуацију у земљи.

Иако се у неким чланицама еврозоне, као у Ирској која се такође слама под последицама светске кризе, говори о повратку на националну валуту, председник Европске централне банке Жан Клод Трише такве вести назива неоснованим, док Италијани жале што више не могу да прибегну девалвацији коју су у време лире користили као тактику да појачају извоз у сличним кризама.

Стручњаци тврде да је проблем са еврозоном то што земље ЕУ на различите начине реагују на економске проблеме и што, за разлику од америчких Федералних резерви, Европска централна банка споро реагује и касни са подизањем каматне стопе, што је урадила тек пред почетак јесени. Пре свега тога, испоставило се да су чланице еврозоне – једном кад су испуниле строге услове за прелазак на евро – показале мало ентузијазма за даље економске реформе.

Четири државе које су посебно погођене кризом – Португалија, Италија, Грчка и Шпанија – већ су као група добиле незгодан акроним PIGS („свиње” на енглеском). „Италијани, Шпанци, Грци, сви ми смо живели у земљи меда и млека и трошили оно што нисмо имали”, каже за „Њујорк тајмс” Јоргос Иконому, грчки бродовласник. „Живели смо у свету фантазија... Сад смо психички разорени. Доскора сам плакао, сад су ми сузе пресушиле”, каже овај богаташ коме су акције предузећа пале за 90 одсто.

„Чланство у еврозони није панацеја за социјалне и економске проблеме неке земље”, објашњава Сајмон Тилфорд, главни економиста у независном Центру за европску реформу из Лондона. „Грчка јесте била заштићена од валутне кризе, али постоји и ризик од кредитне кризе и потпуног пада поверења у солвентност државе.”

Неповерење у евро због проблема са кредитно мање способним државама и јуче се видело на светским берзама, где је појачана тражња за америчким доларом и јапанским јеном. Међутим, стратешки аналитичари франкфуртске Комерцбанке верују да заједничка валута није угрожена на дуже стазе и да нема говора да би нека земља могла да иступи из еврозоне.

-----------------------------------------------------------

Данци за евро

Мало је стручњака који мисле да би било која од медитеранских земаља могла да банкротира или да одустане од евра, а изненадна подршка заједничкој европској валути стиже из Данске где је премијер Андерс Фог Расмусен најавио да ће следеће године бити одржан нови референдум о приступању еврозони. Истраживања јавног мњења показују да би Данци овог пута, за разлику од 2000. када су солидном већином одбацили евро, могли да гласају „за”.