Добар глас важнији од новчаног дела награде

Награде нису „лак терет” – не зна се да ли их је теже добити или по добијању оправдати. Др Војислав Богосављевић је пре 14 година први добио награду Фондације „Анлаве” које се вечерас у Београду традиционално додељују најбољим студентима. Он је лекар који је први у Србији прошле године урадио операцију неуронавигације, која омогућује хирургу да дође до тумора смештеног у тешко доступним зонама мозга. Богосављевић је лекар на Институту за неурохирургију Клиничког центра Србије, изводи операције на мозгу, кичменој мождини и крвним судовима мозга. Иза њега је већ одбрањени магистарски рад и специјализација, а сада спрема докторат. Ожењен је и има две кћерке.

– Када су ме позвали и рекли да ћу добити награду, био сам на волонтерском стажу на Институту за неурохирургију. Завршио сам у 24. години медицину и био сам званично студент генерације на Медицинском факултету и најбољи студент Београдског универзитета. Награда ме је обрадовала и изненадила, јер је долазила из приватне иницијативе. Није било никаквих условљавања да код њих треба да радим, или нешто слично. Награда је била је стварно подршка за оно што сам урадио на студијама. Тадашњих 500 марака добро ми је дошло, јер ми је делимично омогућило одлазак на размену студената у италијански центар у Бреши. Моја тадашња волонтерска плата је била 50 марака – прича др Богосављевић.

Др Богосављевић каже да је данашњим студентима који заврше медицински факултет много теже него што је било његовој генерацији, јер после шест година студирања ни за најбољих 30 или 50 академаца нема посла. Трагедија је, каже, када најбољи свршени лекари немају могућност да раде у струци, већ решење траже у институтском раду или прихвате посао продаваца лекова у фармацеутским компанијама.

– Медицина је сувише тежак факултет да би вам после студирања посао био да продајете лекове – каже овај неурохирург, уз присећање да му је награда коју је добио помогла да себи приушти стручно усавршавање, али да је њен значај у томе што велики број људи чује за вас.

Др Душан Младеновић је награду Фондације „Анлаве” у вредности од 400 евра добио 2005. године, када је проглашен за најбољег студента медицине и студента Београдског универзитета. Медицину је завршио са просеком 10, са 24 године. Данас је асистент на предмету патолошка физиологија и бави се функционалним поремећајима у организму који настају током разних болести. Признаје да је размишљао о одласку у иностранство.

– Обрадовало ме је признање, јер то је била награда за оно што сам постигао. Свако воли да буде награђен за оно што добро ради. Наравно, новац који сам добио био је добродошао, али више ми је помогло то што се чуло о мени, ко сам и шта радим. Завршио сам од тада академску специјализацију из експерименталне и патолошке физиологије, а сада сам на докторским студијама из области нуклеарне медицине – каже др Младеновић. 

Ове године главно признање Фондације „Анлаве”, али и новчана награда од 1.000 евра, иде у руке Милени Стојнић, дипломираном инжењеру електротехнике и најбољем дипломцу Универзитета у Београду. Две награде од по 600 евра добиће Ана Ђидић, најбољи студент Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, и Марија Живковић, најбољи студент Медицинске академије УС Медикал скул. Награду је до сада добило 27 дипломаца, а, по речима др Ивановића, добитнике је бирао увек на исти начин: на основу просека студирања, броја објављених студентских радова, дужине студирања и социјалног статуса.

– Одлучио сам да је дајем младима и најбољима. Зар има боље инвестиције? – пита др Ивановић, подсећајући да стипендирање није једина њихова акција. Лекари ове клинике су 1996. године направили систематски преглед монаха у манастиру Хиландару, а три године раније добили су признање за најплеменитији подвиг године, јер су у својим просторијама на Копаонику лечили 300 рањеника.