Шведска на ивици друштвеног слома

Шведска је дуго важила за узоран пример ефикасне и уређене државе, посебно у круговима левице. Истицани су издашан систем социјалне заштите, високообразовано становништво и висок степен поверења у институције. Земља је често представљана као друштво које је „чистије“ и функционалније од већине америчких држава, пише амерички конзервативни портал The Federalist.

Аутор, међутим, подсећа да је та слика дуго почивала на специфичним околностима, малој и релативно хомогеној популацији, снажној радној етици и високом поштовању закона. Тај кључни фактор, како се наводи, многи шведски поштоваоци у иностранству свесно су игнорисали, приписујући успех искључиво моделу државе благостања.

Последњих година, међутим, Шведска се све ређе помиње као позитиван пример. Када се данас нађе у фокусу међународне јавности, то је углавном у контексту наглог пораста криминала, насиља и безбедносних изазова, које аутор текста повезује са растућим бројем неасимилованих миграната из земаља Трећег света.

Према оцени изнетој у тексту, овај развој догађаја не угрожава само свакодневну безбедност и квалитет живота староседелачког становништва, већ и одрживост система социјалног осигурања, који је деценијама представљао један од темеља шведског друштвеног модела.

На та упозорења надовезује се и шведски социолог Карл-Олов Арнстберг, аутор књиге Шведски синдром: Како елите спроводе национално самоуништење. Он у свом делу износи оцену да би, уколико се постојећи трендови наставе, Шведска у наредној деценији могла да се суочи са друштвеним условима који би личили на „грађански рат“.

Ове оцене, закључује аутор текста, представљају оштар прекид са дугогодишњом идеализованом представом о Шведској и отварају питање цене коју друштва плаћају за политике које занемарују социјалну кохезију и дугорочну стабилност.