Српски радници све брже напуштају онлајн платформе

У последњих шест месеци прошле године чак 13 одсто српских дигиталних радника (гиг радника) напустило је „Апворк”, доминантну платформу за онлајн рад, чиме је стопа одлива готово учетворостручена у односу на претходно мерење из маја 2025. Истовремено, први пут после три године континуираног раста забележен је пад просечне тражене цене рада по сату, док се број радника који су у време мерења радили на платформи смањио. Ово су резултати последњег мерења „Гигметар Србија”, које спроводи Центар за друштво и технологију „Ре:пеопле”.

– Глобално успоравање економије, пад инвестиција и раст геополитичких тензија утичу на тражњу за дигиталним услугама. Оно што видимо јесте преломна тачка за српске гиг раднике: мање је прилика, конкуренција је јача, а алтернативне опције на домаћем тржишту рада постају све привлачније – каже Бранка Анђелковић, кооснивачица и програмска директорка центра који је још крајем 2019. развио овај инструмент мерења. Истраживачи истичу да је број гиг радника који активно раде на платформи опао, а у тренутку мерења од сто активних налога само 39 је имало ангажман, што представља пад запослености од четири одсто у односу на претходно мерење.

– Дошло је до пада просечне тражене цене рада по сату од 2,3 одсто, чиме су се зараде вратиле скоро на ниво од пре годину дана. Просечна тражена сатница српских гиг радника износи 23,9 америчких долара. И даље је нешто изнад просека Централне и Источне Европе, али и испод просека Западне Европе – наводе надлежни.

Да пад зарада долази у тренутку када се и број радника и ангажмана смањују, оцењује Тања Јакоби, извршна директорка „Ре:пеопле”.

– То јасно указује на то да на кретања на дигиталном тржишту рада утичу, пре свега, фактори на страни тражње за радом. Гиг рад и даље нуди низ могућности, али не и сигурност која је многима сада важнија од флексибилности или атрактивности посла – напомиње она.

Удео жена у гиг раду порастао је на 35,2 одсто, највише зато што мушкарци брже напуштају дигитално тржиште рада. Жене су сада бројније у професионалним услугама, уносу података и административним услугама, као и писању и превођењу, професијама у којима су доскоро доминирали мушкарци. Истовремено, јаз у заради остаје изражен: гиг раднице просечно остварују око 81,6 одсто тражене цене рада својих мушких колега, показује истраживање.

– У појединим професијама јаз се смањио, па чак и преокренуо у корист гиг радница. Мушкарци су и даље знатно присутнији у боље плаћеним областима попут развоја софтвера – каже Љубивоје Радоњић, истраживач-сарадник на Институту економских наука и члан тима „Гигметар”.

Највећи пад броја радника забележен је у области развоја софтвера и креативних услуга и мултимедије, док је у области уноса података и административних услуга дошло чак до раста броја радника.

Највише их ради у Београду

Српски гиг радници су све концентрисанији у градовима, показало је истраживање. Чак 84,9 одсто њих живи и ради у 28 градова, а Београд предњачи: 41,7 одсто укупне гиг популације долази из Београдског региона. Међутим, релативни раст Београда последица је израженијег пада у Војводини и јужној и источној Србији.