Манакова кућа оживљава сећање на Христифора Црниловића

Христифор Црниловић (1886–1963) једна је од оних личности чији рад и данас снажно обликује наше разумевање традиционалне културе централног Балкана. Причу о њему започиње Маја Марјановић, кустос и начелница Манакове куће, говорећи о човеку чија се збирка већ више од пола века чува у једној од најстаријих кућа Савамале, Манаковој кући, која је део Етнографског музеја, месту у коме живи сећање на једног од најпреданијих сакупљача српске народне културе.

Црниловић је био сликар, етнограф и истраживач материјалне културе, али, како истиче Марјановић, пре свега сведок времена када су традиционални облици живота још увек били присутни, а истовремено под утицајем индустријализације полако нестајали. Рођен у Власотинцу, крајем 19. века у патриотски оријентисаној грађанској породици, одрастао је у средини која је снажно утицала на формирање његовог односа према култури, идентитету и одговорности према наслеђу.

Његов истраживачки рад развијао се систематично и посвећено на простору Старе Србије- Вардарске, Моравске и Шопске области, у времену убрзаних друштвених и историјских промена. Како наглашава Маја Марјановић, кустос, Црниловић је препознао важност и потребу да се традиционална култура забележи у њеном аутентичном облику. Бележио је народну ношњу, занатску производњу, верске објекте, куће и друге просторе у којима су људи свакодневно живели и радили.

Своју богату збирку, која обухвата око 2.600 предмета, више од 1.600 негатив плоча и негатив филмова, преко 700 стручних књига и часописа, као и око 22.000 листова рукописне грађе, Црниловић је завештао Етнографском музеју.

„У сведочењима о формирању ове заоставштине наводи се да је Црниловић желео да његова збирка остане доступна као доследан визуелни и материјални запис о култури, ношњи и свакодневном животу народа централног Балкана. У договору са представницима Града Београда још 1958. године договорено је да се колекција, због велике културне и историјске вредности, постави и обради у музејском контексту, што је реализовано након његове смрти. Тако је Манакова кућа, постала стални дом ове збирке“, истакла је Марјановић у разговору за Политику онлајн.

Као школовани уметник и изузетан цртач, Црниловић је фотографију користио не само као документарно средство, већ и као начин да забележи амбијент, људе и дух времена. Његове фотографије, снимане на негатив филму и стакленим плочама, одликују се реализмом  према приказаним појавама, без идеализације и фолклорног улепшавања.

Настављајући трагање за документовањем времена 9. фебруара ове године у Манаковој кући биће отворена изложба „Старе фотографије – нови погледи“, поводом 140 година од рођења Христифора Црниловића. Изложба доноси избор фотографија насталих током његових истраживачких путовања, а како истиче Марјановић, посетиоцима ће омогућити да старе визуелне записе сагледају не само као архивску грађу, већ као живо сведочанство. Никад изложене и виђене фотографије пажљиво су обрађене и оживљене савременим технологијама, доносећи нам аутентичне призоре свакодневног живота, становања и верне приказе народних ношњи у својој пуној лепоти и детаљима.

Манакова кућа овом изложбом, закључује Маја Марјановић, начелница Манакове куће потврђује своју улогу простора у коме се прошлост не чува само као сећање, већ се непрестано изнова тумачи и оживљава.

Ове године, Етнографски музеј обележава 125 година свог постојања, а година је посвећена култури одевања. Изложбом „Старе фотографије – нови погледи“ уводимо почетак обележавања овако значајног јубилеја.