Трамп покренуо „Мировни савет“

Амерички председник Доналд Трамп отворио је у Давосу инаугурални састанак новооснованог „Мировног савета“, тела које је представљено као кључни елемент његовог мировног плана за Појас Газе, али које по својој структури и амбицијама очигледно превазилази оквире једне регионалне иницијативе. Састанак је одржан на маргинама Светског економског форума, а Бела кућа је директно преносила догађај, дајући му јасну политичку и симболичку тежину.

Иза Трампа, током уводног обраћања, на сцени су били премијери Мађарске и Јерменије Виктор Орбан и Никол Пашињан, као и председници Азербејџана и Аргентине Илхам Алијев и Хавијер Мајли. Позив за учешће упућен је и руском председнику Владимиру Путину, што је од самог почетка дало глобалну димензију пројекту који је формално везан за Газу.

Од Газе ка „Светском мировном савету“

У свом говору на церемонији потписивања докумената о оснивању Савета, Трамп је нагласио да ће ново тело сарађивати са Уједињеним нацијама, али је већ из формулација у повељи и изјава његових сарадника било јасно да се не ради о класичном помоћном механизму унутар постојећег система.

Идеја о „Мировном савету“ први пут је јавно представљена средином јануара, као део ширег плана за Газу, који подразумева и распоређивање међународних снага и координацију обнове. Међутим, још у новембру 2025. године, када су УН поздравиле концепт савета, он је био замишљен као привремена међународна администрација са ограниченим мандатом - тело које би координирало финансирање и обнову Газе у складу са међународним правом.

Супротно тим почетним наговештајима, Трампов пројекат се у међувремену профилисао као самостална међународна организација, са сопственом повељом, чланством и управљачком структуром, што је код дела аналитичара отворило питање да ли је реч о потенцијалном конкуренту постојећим механизмима УН, пре свега Савету безбедности.

Структура и правила: моћ концентрисана у једном центру

Према тексту повеље, коју су уз позивнице добили светски лидери, а коју су пренели медији, „Мировни савет“ је дефинисан као међународна организација чији је циљ „промоција стабилности, обнављање легитимне управе и обезбеђивање одрживог мира у подручјима погођеним или угроженим сукобом“. Иако се у документу формално не помиње Газа, нагласак је на потреби за „флексибилнијим и ефикаснијим међународним телом за јачање мира“, што је протумачено као индиректна критика постојећег система УН.

Кључне одредбе повеље показују јасну хијерархију моћи:

• Члан Савета може постати искључиво држава коју позове председник Савета, односно Доналд Трамп.
• Државе представљају шефови држава или, уз сагласност председавајућег, други високи званичници.
• Савет нема овлашћења над територијом чланица и не може их приморати на учешће у мировним операцијама без њиховог пристанка.
• Чланство се додељује на период од три године, уз могућност обнове по одлуци председника, с тим што се овај рок не примењује на државе које у првој години уплате чланарину од милијарду долара.
• Свака држава има један глас, али ниједна одлука не може ступити на снагу без одобрења председника Савета.

Гласања су предвиђена најмање једном годишње, док ће се састанци без гласања одржавати квартално, у терминима и на локацијама које председник сматра прикладним. Финансирање је добровољно и може долазити не само од чланица, већ и од других држава, ентитета и извора.

Извршни одбор и политичка тежина

Бела кућа је 16. јануара објавила и састав извршног одбора Савета, који додатно осликава политичке и финансијске амбиције пројекта. Поред Трампа као председника, у одбору су:

– амерички државни секретар Марко Рубио,
– специјални изасланик за Блиски исток Стив Виткоф,
– Трампов зет Џаред Кушнер,
– бивши британски премијер Тони Блер,
– амерички бизнисмен Марк Роуан,
– председник Светске банке Аџај Банга,
– заменик саветника за националну безбедност САД Роберт Габријел.

За високог представника за Газу именован је бугарски дипломата Николај Младенов, док су као виши саветници наведени и званичници из америчке администрације и дипломатских кругова.

Позив Путину и геополитичка порука

Посебну пажњу изазвао је позив упућен Владимиру Путину да се придружи Савету. Његов портпарол Дмитриј Песков саопштио је да Москва „проучава све детаље предлога“ и да очекује даљи контакт са америчком страном ради разјашњења нијанси. Према проценама аналитичара, Трампов потез има за циљ одржавање директног дијалога са Русијом и укључивање Москве у нови формат глобалне безбедности, изван традиционалних оквира.

Трамп је на својој друштвеној мрежи Truth Social поручио да је реч о „највећем и најугледнијем савету који се икада састао“, док његови сарадници отворено говоре о „Светском мировном савету“, а не о телу ограниченом на Газу. Та амбиција, међутим, отвара и бројна питања – од односа са УН, преко легитимитета одлука, до концентрације моћи у рукама једног председника.

Уколико „Мировни савет“ заиста заживи у пуном обиму, он би могао означити почетак нове фазе у глобалном управљању кризама. Да ли ће то бити ефикаснији механизам за решавање сукоба или пре свега политички инструмент америчког председника, остаје да се види. Јасно је, међутим, да је Давос био тек први корак у процесу који би могао значајно да преобликује постојећи међународни поредак.