Милостиви самарићани из "Београђанке"

Да савремена медицина и хришћанска наука нису у супротности, већ да удружене успешно помажу многим нашим суграђанима који су запали у животне тешкоће из којих не виде излаз, најбољи пример је Православни пастирско-саветодавни центар. Ова јединствена терапијско-духовна установа Архиепископије београдско-карловачке, чији је рад благословио и патријарх Павле, помаже невољницима да разреше психичке и брачне проблеме, оставе дрогу и алкохол. За десет година на врата Центра на дванаестом спрату палате "Београђанка" закуцало је 3.824 људи тражећи психолошку или психијатријску помоћ, који су имали 40.000 терапијско-саветодавних састанака.

- Многи из страха да не заврше у болници "Лази Лазаревић" или зато што имају отпор према свештеничкој мантији траже помоћ од нас. Ми смо нека врста "срећног моста" између цркве и психијатријске установе - каже протојереј-стварофор Петар Лукић, директор Пастирско-саветодавног центра.

Кад први пут окрену телефон на основу симптома заказује им се први састанак. У Центру без икакве новчане надокнаде помоћ пружа двадесетак наших најпознатијих стручњака међу којима су академик Владета Јеротић, неуропсихијатри др Душан Петровић, др Павле Кастел, др Милица Деспотовић...

Међу сарадницима Центра је и др Србољуб Булић, који је спојио свештенички позив и психологију. Седамнаест година је отац Србољуб радио као клинички психолог у САД, а онда се вратио у Србију.

- Ми имамо времена за оне који долазе код нас и те људе прихватамо, не професионално, већ с правом хришћанском љубављу. Као верници у складу са Христовом поруком "Љуби ближњег свог као себе самог" покушавамо да им уз наше стручно знање пренесемо и љубав. Заправо смо у улози милостивог самарићанина - открива тајну успешног деловања Центра отац Србољуб.

Само од октобра прошле до октобра 2007. године лекари, свештеници и психолози обавили су 4.531 разговор са клијентима. Статистика показује да помоћ у Пастирско-духовном центру траже жене, скоро двоструко више од мушкараца, а по структури и старосној доби предњаче особе са високом стручном спремом. Др Србољуб Булић истиче да, за разлику од његовог америчког искуства, помоћ у овој установи траже махом млади људи, у доби између 25-34 године. Без обзира на то због каквог проблема долазе, како каже, заједничко им је "недостатак животне перспективе".

Отац Петар Лукић објашњава да се из разговора види колико су ти млади људи духовно урушени и без идеала.

- Код свих се види недостатак љубави која им је потребна, иако многи имају родитеље, пријатеље, децу. У разговору ми кажу: "Немам никога, сам сам оче". "Није тачно, имаш Господа", кажем, "заједно ћемо се молити, ја за тебе, ти за мене" - прича отац Петар који све клијенте Центра који су крштени спомиње на Светој литургији.

Иако Центар ради под покровитељством СПЦ, помоћ траже сви, па и припадници других конфесија и атеисти. Многи су после разговора са духовницима одлучили и да се крсте, мада то није услов да би добили помоћ. Протојереј Петар их, како каже, не плаши тешком богословском литературом, препоручује им да читају "Браћу Карамазове" или нешто од академика Јеротића.

"Ако им одмах кажем да читају Библију, одбићу их. Овако, преко Аљоше и старца Зосиме из романа Достојевског, они сами дођу до дела светог владике Николаја, оца Јустина или светог Јована Кронштатског. Касније их позовем на литургију у Саборну цркву. Кажем им да остану колико могу да издрже. После исповести и причешћа они духовно јачају и аутоматски добију и мир у својим душама", прича отац Петар.

У оквиру своје мисије Пастирско-саветодавни центар је 2003. године започео и серију јавних предавања на Коларчевом народном универзитету на актуелне теме. Резултат те активности су и два до сада изашла зборника радова, учесника ових веома посећених трибина: "Улога и место интелектуалаца, лаика и жене у цркви" и други том који је представљен и на овогодишњем Сајму књига носи назив "Црква и наркоманија, секте, сујеверје и казнено-поправне установе".