Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У Историјском музеју Србије

Дела композитора Равела, Фореа и Дебисија

Девети концерт из циклуса „Музиком кроз музеј” одржан је у Историјском музеју Србије
Дела композитора Равела, Фореа и Дебисија
Концерт ансамбла „Trio Lumiere” (Фото: Борис Ангеловски)

Девети концерт из циклуса „Музиком кроз музеј” одржан је у Историјском музеју Србије, који ова установа на Тргу Николе Пашића, организује са Удружењем „Уника арт”. Овде је вечерас пред бројном публиком наступио ансамбл „Trio Lumiere” у коме су виолиста Саша Мирковић, флаутисткиња Марија Ђурђевић и харфисткиња Марија Ђурђевић Павловић. На њиховом репертоару била су дела Мориса Равела, Габријела Фореа и Клода Дебисија, као и композиција изненађења из нотне архиве Историјског музеја Србије. За ову прилику, на крају програма, одабрано је „Београдско коло” Владимира Ђорђевића, које су ови талентовани и признати уметници извели на бис, а награђени су богатим аплаузом.    

Виолиста Саша Мирковић, рођен је у Чачку, дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду, а усавршавао се осим у нашој земљи и у иностранству. Као уметнички вођа ансамбла „Метаморфозис” Мирковић се истиче иновативним програмима који повезују барокну и савремену музику са елементима етно, џеза и поп музике. Наступао је на фестивалима и концертним дворанама широм света, а сарађивао је са чувеним оркестрима и ансамблима. Посебно је значајан његов допринос савременој музици, са више од 120 премијерно изведених дела за виолу. Мирковић се бави и педагошким радом, редовни је професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и уметнички директор фестивала „Meta World”. За свој рад је награђиван. Музички критичари сматрају да је Саша Мирковић аутор чији уметнички рад карактерише истраживачки дух, и залаже се за већу улогу виоле у савременој музичкој пракси.

Флаутисктиња Марија Ђурђевић, рођена је у Крагујевцу. Основне и магистарске студије флауте завршила је са највишом оценом на Музичкој академији на Цетињу. Усавршавала код водећих флаутиста у Европи и Америци.

Марија Ђурђевић, редовни је професор флауте на Музичкој академији Универзитета Црне Горе и дуги низ година је прва соло флаута Црногорског симфонијског оркестра (2007–2024). За свој рад флаутисткиња Ђурђевић добила је више значајних награда. Она је препознатљива и у свом педагошком раду, одржавала је велики број мајсторских часова и њени студенти освајају награде на домаћим и међународним такмичењима. Флаутисткиња Ђурђевић као солисткиња остварила више од 360 концерата са Црногорским симфонијским оркестром и представљала најзахтевнија дела литературе за флауту. Сматра се једном од водећих флаутисткиња на просторима бивше Југославије, са изузетним уметничким и педагошким доприносом.

Харфисткиња мр Марија Ђурђевић Павловић завршила је основну и средњу музичку школу „Станковић”, као и основне и магистарске студије на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавала се на Краљевском музичком конзерваторијуму у Мадриду у класи професорке Марије-Росе Калво Манзано. Добитница је многих важних награда на домаћим и међународним такмичењима. Одржала је велики број солистичких концерата у земљи и иностранству и наступала као члан цењених камерних састава и оркестара.

Харфисткиња Ђурђевић Павловић је активна и као педагог, члан је жирија на такмичењима и наставница харфе у Музичкој школи „Ватрослав Лисински” у Београду. Као потврда њеног педагошког рада јесу и одлични резултати њених ученика који на такмичењима освајају награде. Харфисткиња Марија Ђурђевић Павловић је чланица Београдског квартета харфи и више стручних музичких удружења. Шеста сезона популарне и класичне музике успешно се наставља и у овој години уз подршку Министарства културе, па ће тако посетиоци имати прилику да чују признате извођаче, али и младе таленте.  

Они који нису били у могућности да присуствују концерту, програм могу да погледају на јутјуб каналу музеја, где се налазе сви снимци концерата из циклуса „Музиком кроз музеј”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.