Који део НИС-а ће Мађари продати Арапима

Када је амерички ОФАК крајем прошле године забранио продају имовине „Нафтне индустрије Србије” у Бугарској, Румунији, БиХ, што су око 84 бензинске пумпе, није било јасно зашто то чини ако су се већ нашли купци који би преузели руски капитал који је ионако већ био под санкцијама. С ове тачке гледишта, када се зна да ће сва и домаћа и инострана имовина НИС-а да заврши већински код мађарског МОЛ-а, о чему се у то време већ преговарало, јасно је зашто ОФАК тада није дозволио ово отуђење.

У Румунији НИС има 19 бензинских пумпи под брендом „Гаспромњефт”, у Бугарској „Гаспромњефт” има 23 бензинске пумпе. У БиХ су радиле 42 бензинске станице преко компанија „НИС петрол Бањалука” и „Г-петрол Сарајево” и запошљавале око 500 радника.

У Србији МОЛ с куповином пумпи НИС-а неће имати монопол на тржишту, али ће бити једини који ће све остале на тржишту снабдевати горивом из рафинерије у Панчеву за коју баш и није био заинтересован (има већ четири своје), али како је објаснио и председник Србије Александар Вучић после тешких преговара проблем је решен и рафинерија ће наставити да ради ко год био власник. Оно што је извесно је да би МОЛ требало да преузме 56,15 одсто имовине НИС-а, држава Србија од МОЛ-а купи пет, а још се не зна шта ће купити АДНОК, нафтна компанија из Емирата. Односно какво ће бити препакивање када се и ако се уговор потпише, што зависи од ОФАК-а.

Управо је то последњих дана подгрејало спекулације да би компанија из Емирата могла накнадно да преузме „Рафинерију Панчево” и „Петрохемију” од МОЛ-а, а да мађарска компанија задржи малопродајно тржиште и бушотине, па се поставља питање а шта је са централом фирме и запосленима. Оно што је извесно, а што је за „Енергију Балкана” потврдио финансијски аналитичар Владан Павловић:

– Како год, у новој структури нема директног већинског власника и прегласавање неће бити могуће, а поготову неће бити могуће да МОЛ одлучује без Србије и УАЕ, односно без Русије. Иако се стално потенцира на МОЛ-у, он уопште није кључни купац, тачније, имаће тек 25 одсто контролног гласа у НИС-у, што је неупоредиво лошије него и у случају „ИНЕ” – тврди Павловић.

И док нико од званичника не жели или не може да каже каква ће бити права структура власништва будућег НИС-а, поставља се питање колико би за једну вертикално интегрисану компанију у Југоисточној Европи какав је НИС било пожељно распарчавати на „Петрохемију”, рафинерију, малопродају и централу.

Проф. др Петар Станојевић, бивши помоћник министра енергетике који је прошао продају НИС-а Русима, каже за „Политику” да мисли да до распарчавања неће доћи јер је МОЛ званично потврдио да ће преузети рафинерију, а потврдио је и Петар Сијарто, уз све српске званичнике.

– Подела НИС-а на делове звучи проблематично и поставља се питање зашто би Србија онда повећавала свој улог од пет одсто у НИС-у ако ће компанија да се раздваја. Друго, старо правило је да свака компанија која има рафинерију прво снабдева сопствене пумпе, јер тако има сигурно тржиште. Ако МОЛ буде снабдевао садашње НИС пумпе, кога ће онда да снабдева рафинерија АДНОК-а под условом да она припадне Арапима – пита Станојевић.

Свако ко буде куповао од АДНОК-а у Србији, наставља, имаће бољу цену, ако и због чега оно због трошкова логистике.

– Треће, шта ће у том случају бити са производњом домаће нафте? Мени је једно логично да МОЛ жели што већи део тржишта не само Србије него и Румуније, БиХ, Бугарске преко НИС, а АДНОК жели да се прерађује његова нафта и да продаје скупе производе, а не само јефтину и квалитетну нафту. То је и „Лукоил” некада хтео, када је био у игри за НИС. Само тако видим њихов интерес – каже др Станојевић.

Он додаје да би МОЛ могао да види и неки интерес у заједничком планирању и оптимизацији производње његових рафинерија у дунавском региону, како би сви заједно радили профитабилније.

– Мислим да се ове „комбинације” не одређују власничким уделима, већ споразумом будућих власника о стратегији пословања НИС-а. Такође мислим, ако се АДНОК укључи, да сви разговори о уделима у власништву постају беспредметни, јер ће се компанијом морати да управља заједнички и у договору три стране. Између осталог и зато што је АДНОК много већа компанија од МОЛ-а и има сопствену нафту, а ту је и српска држава као акционар – објашњава наш саговорник.

Он каже да пумпе у Бугарској, Румунији, БиХ које су у власништву НИС-а нису продате и да ће бити део имовине коју преузимају Мађари уз амин ОФАК-а.

На питање да ли ће ту бити посла за антимонополску комисију одговара да се Европска антимонополска комисија није укључивала приликом прошле приватизације НИС-а, а каква су актуелна правила остаје да се види.

Упућени у светске нафнте прилике с друге стране кажу за наш лист да би подела компаније била боља варијанта и да би она могла технички добро да функционише. АДНОК је вертикално интегрисана компанија која има снажан петрохемијски сегмент и високотехнолошку прераду нафте. А МОЛ са друге стране има снажну малопродају.