Очи на детектору лажи
Ахмедабад – Откривање лажи у очима, анализа профила личности испитивањем центара у мозгу и препознавање дрога које изгледају као гумене бомбоне – само су нека од достигнућа која су запањила нас, учеснике Конгреса европских новинара у Индији, када смо посетили Национални универзитет за форензику у Ахмедабаду.
Како је за „Политику” том приликом рекао Ц. Д. Џадеја, извршни директор универзитета који је под покровитељством Министарства унутрашњих послова, Институт за форензичку науку „Гуџарат”, назван по индијској држави у чијем средишту је основан 2008. године, први је факултет за све врсте криминолошких истраживања у свету.
За 15 година постојања, додаје, допринео је значајно проширењу сазнања из свих грана ове науке чијим методама се прикупљају, анализирају и интерпретирају материјални докази о месту и начину злочина, неопходни за кривичноправне поступке и за доказивање истине: „Значајно је унапредио примену новог правног система у корист безбедности Индије, подижући је на много виши ниво.”
„Форензика обухвата широк спектар дисциплина попут анализе ДНК, отисака прстију, крви и балистике, али и прикупљања дигиталних података и докумената, као и свих других трагова и доказа. Зна се да форензичари одувек раде као лабораторијски стручњаци или вештаци на суду, пружајући доказе за тужилаштво или одбрану. Али индијска влада желела је да оснивањем модерног универзитета за ову област постигне, у складу са новим технологијама, значајно више од познатог у досадашњој пракси. Корачајући ка трећем месту у светској економији, Индија жели максималну заштиту система од познатих, али и нових облика криминала – рекао је Џадеја.
Његов тим провео нас је кроз најмодерније лабораторије и одсеке за биотехнологију, физику, отиске прстију, нанотехнологију…
Занимљивије су још посебне лабораторије за најсавременија хемијска и токсиколошка испитивања, за технологију испитивања хране, дигиталну форензику дронова, као и одсеци за хуманитарне, зубне и антрополошке анализе.
До детаља су у осам центара комплекса универзитета, кроз који смо ишли у полицијској пратњи, разрађена најновија достигнућа у истраживању и сузбијању криминала, са тренинг центром за будуће полицајце, у којем смо присуствовали вежби гађања из пиштоља. Али и у камп центрима за обуку инспектора истраживача, форензичких научника и радника обезбеђења, које је универзитет основао у још 70 земаља. Професори универзитета одржавају и курсеве у сродним школама, подучавајући ученике новим методама „терминалне балистике” у истрази савременог ватреног оружја и разарајуће муниције.
Ипак, учинило нам се да је највише постигнуто у Центру за истраживања форензичке психологије. Овај центар називају „лицем и наличјем нације”, поносећи се микроистраживањима личности у којима вештачка интелигенција помаже да „ниједан траг, нити злочин, не може да се сакрије”, како уверавају ови стручњаци.
Са подједнаким ентузијазмом показују новинарима полиграф у виду „детектора очију”: „Овај мали компјутер у оку види одраз нашег мозга и срца. Он детектује у оку чак промене у раду срца, у дисању, на кожи, односно открива лажи или покушај прикривања истине. Резултати су углавном непогрешиви.”
Сличан је и аудио-видео систем интервјуисања сумњиве особе од стране експерта који зна да чита знаке тела и гласа, као и компјутер за разоткривање лоше намере и сумњивих односа на основу одређених вибрација током разговора. Ипак, дефинитивно смо помислили да смо стигли у космос или у нове епизоде серије „Звездане стазе” када су нам на главу ставили електронску „капу” са шареним прикључцима који испитују центре мозга код особа под важном и компликованом истрагом. Мозак, кажу, памти све сигнале почињеног или виђеног злочина, колико су могли да нам открију, тврдећи да помоћу њих анализирају сам профил. Проучавања рукописа, као и мимике, веома су узнапредовала захваљујући новим технологијама, као и испитивање нечијег тона у говору, који одражава емотивне рефлексе. Вештачка интелигенција допринела је, кажу, да се направи брза визуелна анализа стреса, што је убрзало рад на сузбијању криминала, као и судске процесе. Тестирање возила, захваљујући ВИ, скоро да је постало непогрешиво. Разговарали смо и са стручњацима који су нам показали нове синтетичке дроге запаковане у лажне жваке и бомбоне: „Ови опијати присутни су у целом свету данас, могу да се нађу у оближњем кафићу или на сваком концерту. Такозване жваке од канабиса немају толико брзо разарајућу моћ за организам, колико експресно узрокују трајну зависност, у дугорочнијем периоду опасном за мозак и срце”, како откривају. Ипак, индијски форензичари најпоноснији су на свој „крими-ван” – комби који има целу лабораторију и брзо стиже на место злочина. Овај нови производ Индија тренутно извози и у Сједињене Америчке Државе, тврде на универзитету.
За новинаре најизазовнији је Одсек за журналистику у форензичким наукама, први у свету, кроз који нас је провела студенткиња пете године факултета Шивалја Васти: „Новинарство због своје истраживачке природе има много додирних тачака са криминолошким истраживањем. Сматра се да новинари могу много да помогну у истрази, уз доказе које и сами прикупљају за свој текст, одлазећи и лично често на место злочина.”
За крај, дозволили су нам да прислонимо телефоне на апарат који аутоматски детектује да неко од хакера може да нас угрози или то већ чини, указујући нам да га блокирамо.
Како је за „Политику” објаснио др Санџар Бахи, руководилац Државног тима за борбу против сајбер-криминала, нови програм „Свачта” успео је да заштити 98 одсто појединачних корисника мобилних телефона, као и важне податке безбедносног државног компјутерског система.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
