Румунија гладна цемента

Од нашег специјалног извештача
Букурешт – Букурешт је ове јесени једно од највећих градилишта у Румунији. Гради се на све стране. Ничу пословне и стамбене зграде, просецају и уређују улице, шири и поправља градска инфраструктура. Истина, Румунија није што и Букурешт, али, судећи по расту потрошње цемента, како су групи српских новинара недавно сведочили домаћини из румунског "Холцима", трећег највећег произвођача у овој земљи, та нова чланица Европске уније све се уочљивије труди да потврди своје место у тој великој породици држава.

Од 1997. године, када је познати "Холцим", мегапроизвођач са 150 фабрика у свету, купио прву цементару у Румунији, уложено је у опремање, проширење производње, али и еколошку заштиту више од 340 милиона евра. И на томе се, наравно, како су нам рекли домаћини, неће стати. Планирана су улагања у наредних неколико година, до 2011. године, вредна 180 милиона евра. Циљ је да се производња повећа и осавремени, а купцима, отварањем двадесетак фабрика готовог бетона широм земље, омогући допремање материјала до самог градилишта.

Највећи и најскупљи посао у пуном је јеку у цементари у Кумпулунгу, око 150 километара северозападно од Букурешта  у региону Аргеса. Укупна улагања у овај погон вреде око 120 милиона евра. Почетак вишеструко веће производње очекује се на пролеће ове године.

С годишњом продукцијом од око 4,1 милион тона, по чему је "Холцим" на трећем месту по производњи у Румунији, у којој десетак фабрика производи више од десет милиона тона цемента, тржиште је безмало "гладно" цемента. Домаћини тврде да стандард Румуна расте из године у годину, а са њим и тражња цемента. С просечном потрошњом око 450 килограма по становнику, Румунија се убрзано приближава развијеним земљама. У Србији се, дотле, троши око 300 килограма цемента по становнику.

О високом расту потрошње цемента сведочи и чињеница да је овогодишњи промет увећан готово два и по пута у односу на лене. Домаћини признају да је томе допринело и недавно поскупљење цемента за око 15 одсто, али успех вредан пажње, око 1.300 запослених, тумаче изузетном тражњом и својом умешношћу да цемент и готови бетон доставе купцу "пред ноге" са 300 специјалних камиона и целом железничком композицијом.

На питање новинара, шта се променило за "Холцим" уласком Румуније у ЕУ, домаћини кажу да се у суштини ништа драматично није догодило. Они су и до сада примењивали сопствене високе стандарде у погледу еколошке заштите. ЕУ у том погледу има још оштрија правила и они ће се трудити да их доследно примене што је могуће пре. Зато и планирају велика улагања у све три цементаре, које поседују у Румунији. У томе ће им од велике помоћи бити и фондови ЕУ за те намене. 

-----------------------------------------------------------

Иста мета у Србији

Према речима Густава Навара, генералног директора "Холцим Србија", који је "предводио" екипу српских новинара у посети Румунији, његова фабрика са 450 запослених прави око 800.000 тона цемента. Пре пет година, када је "Холцим" купио цементару у Новом Поповцу, било је око 2.500 радника. За разлику од румунских фабрика, које раде пуним капацитетом, његова, због слабије инвестиционе климе у Србији, има производног "луфта" за још око 200.000 тона цемента. Али и без тога држи трећину српског тржишта, а отварањем фабрике готовог бетона у Крњачи, капацитета око 35.000 кубика, отвара се нова развојна страница те цементаре.