Време доброг ритма

Сведоци смо доброг примера да Србија, упркос бројнимоколностима, може одржати корак са светом, бар у погледу уметности и музике. И не само одржати. Штавише, домаће тржиште одувек је било познато као расадник младих талената у овој области. Талената којима не мањка потенцијал и који и те како имају шта да кажу на локалном, али и ширем нивоу. Један од видова забаве и уметничког израза који у последње време има пуно поклоника код нас и у свету јесте и такозвани клабинг. Клупски наступи домаћих реномираних, али и мање познатих, ди-џејева, релативно богат историјат клупске сцене код нас и позитивна енергија ентузијаста, како међу извођачима, тако и међу публиком, учинили су да се Србија сврста у једну од водећих регионалних сила у овој области музике. Популарни клабинг постао је део културолошког и социјалног имиџа младих људи, од којих већина има истанчан музички укус и став.

Зачета у „златним” (бар за музику) деведесетим годинама 20. века, клупска сцена код нас доживела је много промена, али је, упркос свему, успевала да релативно одржи корак са светским трендовима. Гомила талентованих ди-џејева, од којих су неки стекли и међународну популарност, утирала је пут развијању клаберске свести код младих људи. Жеља за квалитетним проводом и уживањем у ритму који се тешко може чути у мејнстрим оријентисаним медијима утицала је на експанзију клупске музике у нашој земљи. Такође, бројне светске звезде које су нас посетиле током својих соло наступа или на неким од фестивала, добар су показатељ да се у уметничком смислу заиста можемо похвалити да представљамо актуелно и изузетно атрактивно тржиште.

Катарина Костадиновић, екстерни портпарол „Туборга”, сматра да у погледу клупске понуде Србија и Београд не заостају за Европом и светом:

– У односу на светске метрополе, не заостајемо уопште, почевши од понуде великих имена из музичке индустрије до услова који су техничке природе (локације за одржавање одређеног типа манифестације, опрема, организација итд.).

Што се тиче разлике између понуде у Београду и унутрашњости, Костадиновићева додаје:

(/slika2)– Публика у унутрашњости ускраћена је за много забаве. Скоро да дешавања и нема по мањим градовима. Али, мислим да је светла тачка нови концепт који је „Туборг” покренуо прошле године под називом „Туборг грин спот”, што је заправо покретна дискотека коју селимо из града у град скоро сваке недеље. Прошле године смо обишли 17 градова у Србији и обрадовали велики број младих људи који воле електронску музику. Том приликом идеја нам је била да промовишемо домаће ди-џејеве.

Упитана за медијску пажњу која се даје клупској сцени у Србији, Костадиновићева каже да радио и Интернет медији можда и највише промовишу овај вид културних дешавања, штампани медији такође донекле дају подршку, док је можда и најлошија ситуација са ТВ станицама, јер на њима постоји свега неколико емисија које се баве овом тематиком.

Урош Раденковић, познатији под уметничким псеудонимом Евокс, важи за ди-џеја који је добро познат београдској, али и широј публици. Иако релативно млад, Евокс је на домаћој и регионалној сцени присутан скоро целу деценију. Наступао је у бројним београдским, али и светским клубовима, а, између осталог, грамофоне је „делио” и са светским звездама попут Џефа Милса, Дејва Кларка, Карла Крега, Маршала Џеферсона...

Евокс сматра да је домаћа сцена у последње време прошла кроз извесне промене и да није толико профилисана попут водећих сцена у свету (француска, немачка, британска), али да је упркос потешкоћама чека још пуно светлих момената.

– Ситуација није идеална, али, на срећу, има пуно ентузијаста, људи који желе да електронска музика добије место које заслужује. Доста путујем и, судећи према оном што сам видео, можда не бих дао највишу оцену тренутној сцени код нас, али свакако да потенцијала има. Што је више младих самосвесних људи, то ће више расти и овај вид културе.

Слично мишљење има и његов колега, Марио Колонић, алијас ди-џеј Пицек, који представља познато клупско име у суседној Хрватској. Овај мултимедијални уметник ради на више „фронтова”, а, између осталог, члан је тима за довођење познатих музичара и састава на Загребачко бијенале. Каже и да је ди-џејинг раније имао можда бољи потенцијал, да је у неку руку било више интересовања, успут наводећи и сопствени пример.

– Водим евиденцију о својим наступима. Рецимо, током прошле године имао сам око 90 наступа. С друге стране, раније сам имао и више од 150 наступа током године. Ипак, то је било другачије време, где си са неколико плаката и готово без најаве могао довести у клуб и по хиљаду људи.

Евокс и Пицек као заједничке проблеме у савременом клабингу код нас и у региону наводе више фактора. Ту је, свакако, економски моменат, „расплинутост” сцене, недефинисан однос понуде и потражње, многобројни „винамп” ди-џејеви који обарају квалитет и који немају есенцијалну везу са оним што се сматра електронском музиком...

Што се тиче експанзије Интернета, изузетно лаке доступности информација и „затрпаности” понудом, популарни музичари наводе да овај феномен има и својих добрих и лоших стана.

Наравно, добре су те што више нема потребе да се „чека” на музику, она је ту, поред нас. С друге стране, свима нам се догодило да нисмо у могућности да конзумирамо све што нам се нуди, а самим тим и промакне нам нешто што би се могло испоставити као врло квалитетно.