Зашто је Барбика завршила на суду

Ове године прославиће 49. рођендан, а изгледа свеже, витка је, згодна и – непролазно млада. Фатална је плавуша, која без проблема побеђује своје противнице. Маме је можда воле, а можда не, али нема девојчице која није бар једном заплакала пред излогом неке продавнице молећи родитеље да јој је купе. Реч је, наравно, о госпођици Барби. Ова најпродаванија  на свету први пут се појавила 1959. године, као производ компаније „Мател”. Сматра се да је њена мама – творац , чији је дизајн био инспирисан немачком лутком познатијом као Билд Лили. Хендлерова је посматрала своју кћерку како се игра са другарицама и добила је идеју да направи лутку уз коју би девојчице могле да сањају и одрастају. Тако је створила Барби Милисент Робертс, којој је име дала по ћерки Барбари. Ова лутка, која има свој живот, рођена је у Вилонсу у Висконтију, где је, у време настанка, похађала средњу школу. Временом је променила своје „навике”, а мењала је и професије: била је доктор, астронаут, палеонтолог, олимпијска такмичарка, чак и председник САД. Барби има више од 80 различитих карактера. Током година многе познате личности добиле су лутке са својим ликом – тако се Барбика „дружила” с Твиги, познатим топ-моделом шездесетих, Одри Хепберн из филма „Доручак код Тифанија”, Елизабет Тејлор из филма „Клеопатра”, као и са Шер, Џемсом Бондом…

Током година Барбика је стекла пријатеље и породицу. Најбољи друг јој је Кен, од 1961. године, а носи име по сину брачног пара Хендлер. Барби има четири сестре: Скипер је „рођена” 1964, Стејси 1992, Шели 1995. и Криси 1999. године. Миџ је њена нераздвојна другарица још од 1963. Током пет деценија постојања ова лутка је променила чак 43 животиње – љубимца: 21 пса, 14 коња, три понија, шест мачака, папагаја, мајмуна, младунче лава, панду, жирафу и зебру. Откако је настала, ова дама у најбољим годинама носила је моделе више од 75 креатора, међу којима су Кристијан Диор, Барбери, Боби Мејки.

Прва Барбика је коштала три долара. Те давне 1959. године продата је 351.000 лутака. У Европу је стигла 1961. Годишње се појави више од 180 различитих модела њене гардеробе – за сваки дан, за рекреацију, за свадбу, пријеме, рођенданске журке... Барбика сваке године има и нове аутомобиле – за плажу, за излет, кабриолете за вожњу по граду, бицикл, скутер. Због свега овога Барби, по мишљењима психолога, „води” прилично испразан начин живота, а неретко је била и предмет исмевања, посебно када је реч о њеном изгледу. Ипак, њени обожаваоци, или боље рећи обожаватељке могу на Интернету да нађу и њен сајт са онлајн игрицама. Барби индустрија је најнапреднија и најбоље послује, а од настанка света игара па све донедавно ниједна лутка нити било која друга играчка нису продате у већем броју примерака.

У праисторији одрасли су девојчицама правили лутке од печене земље или комада дрвета са  који је представљао главу. Тако су се играле девојчице у  и , али и мале Индијанке и Египћанке. У  и у  лутке су коришћене и у верским обредима. Наиме, кад би девојка стасала за , односила је своје лутке у храм и посвећивала их богињама Венери или . На тај симболичан начин, она се опраштала од детињства и припремала за нову животну фазу.

Лутке се фабрички производе већ више од пет векова.  град  постао је важан центар ове  још у 15. веку и дуго је успевао да задржи овај . Лутке које су се производиле у Немачкој током прва четири века постижу велику вредност међу . Данас се најчешће производе од ливене пластике и . Толико су усавршене да некима од њих могу да се покрећу удови, а неке се и саме покрећу или изговарају неке реченице. Неке од њих могу и да се једноставним потезима „трансформишу” у неку другу играчку.

Пре неколико година Барбика је добила „конкуренцију” у облику Брацове лутке. Ни ову лутку, провокативно обучену и нападно нашминкану, психолози нису топло поздравили. Ипак, и она је брзо освојила тржиште.

Ове две даме и оштре конкуренткиње, једна витка плавуша, а друга главата вамп тинејџерка, чак су укрстиле и копља на суду. Драма траје и даље, јер је Картеру Брајанту, аутору госпођице Брац, суд прошле године забранио производњу ове играчке због кршења ауторских права. Наиме, он ју је дизајнирао у периоду док је био запослен у „Мателу”, компанији која производи Барбику, а по америчком закону изум припада компанији у којој је радник радио у моменту кад је дошао до одређеног открића.

Тако ће Брацика морати да сачека развој судске парнице пре него што настави продају, али и да исплати 100 милиона долара одштете скоро пола века старој неприкосновеној владарки Барбики, коју је за непуну деценију постојања успела да баци у други план.