Zašto je Barbika završila na sudu

Ove godine proslaviće 49. rođendan, a izgleda sveže, vitka je, zgodna i – neprolazno mlada. Fatalna je plavuša, koja bez problema pobeđuje svoje protivnice. Mame je možda vole, a možda ne, ali nema devojčice koja nije bar jednom zaplakala pred izlogom neke prodavnice moleći roditelje da joj je kupe. Reč je, naravno, o gospođici Barbi. Ova najprodavanija  na svetu prvi put se pojavila 1959. godine, kao proizvod kompanije „Matel”. Smatra se da je njena mama – tvorac , čiji je dizajn bio inspirisan nemačkom lutkom poznatijom kao Bild Lili. Hendlerova je posmatrala svoju kćerku kako se igra sa drugaricama i dobila je ideju da napravi lutku uz koju bi devojčice mogle da sanjaju i odrastaju. Tako je stvorila Barbi Milisent Roberts, kojoj je ime dala po ćerki Barbari. Ova lutka, koja ima svoj život, rođena je u Vilonsu u Viskontiju, gde je, u vreme nastanka, pohađala srednju školu. Vremenom je promenila svoje „navike”, a menjala je i profesije: bila je doktor, astronaut, paleontolog, olimpijska takmičarka, čak i predsednik SAD. Barbi ima više od 80 različitih karaktera. Tokom godina mnoge poznate ličnosti dobile su lutke sa svojim likom – tako se Barbika „družila” s Tvigi, poznatim top-modelom šezdesetih, Odri Hepbern iz filma „Doručak kod Tifanija”, Elizabet Tejlor iz filma „Kleopatra”, kao i sa Šer, Džemsom Bondom…

Tokom godina Barbika je stekla prijatelje i porodicu. Najbolji drug joj je Ken, od 1961. godine, a nosi ime po sinu bračnog para Hendler. Barbi ima četiri sestre: Skiper je „rođena” 1964, Stejsi 1992, Šeli 1995. i Krisi 1999. godine. Midž je njena nerazdvojna drugarica još od 1963. Tokom pet decenija postojanja ova lutka je promenila čak 43 životinje – ljubimca: 21 psa, 14 konja, tri ponija, šest mačaka, papagaja, majmuna, mladunče lava, pandu, žirafu i zebru. Otkako je nastala, ova dama u najboljim godinama nosila je modele više od 75 kreatora, među kojima su Kristijan Dior, Barberi, Bobi Mejki.

Prva Barbika je koštala tri dolara. Te davne 1959. godine prodata je 351.000 lutaka. U Evropu je stigla 1961. Godišnje se pojavi više od 180 različitih modela njene garderobe – za svaki dan, za rekreaciju, za svadbu, prijeme, rođendanske žurke... Barbika svake godine ima i nove automobile – za plažu, za izlet, kabriolete za vožnju po gradu, bicikl, skuter. Zbog svega ovoga Barbi, po mišljenjima psihologa, „vodi” prilično isprazan način života, a neretko je bila i predmet ismevanja, posebno kada je reč o njenom izgledu. Ipak, njeni obožavaoci, ili bolje reći obožavateljke mogu na Internetu da nađu i njen sajt sa onlajn igricama. Barbi industrija je najnaprednija i najbolje posluje, a od nastanka sveta igara pa sve donedavno nijedna lutka niti bilo koja druga igračka nisu prodate u većem broju primeraka.

U praistoriji odrasli su devojčicama pravili lutke od pečene zemlje ili komada drveta sa  koji je predstavljao glavu. Tako su se igrale devojčice u  i , ali i male Indijanke i Egipćanke. U  i u  lutke su korišćene i u verskim obredima. Naime, kad bi devojka stasala za , odnosila je svoje lutke u hram i posvećivala ih boginjama Veneri ili . Na taj simboličan način, ona se opraštala od detinjstva i pripremala za novu životnu fazu.

Lutke se fabrički proizvode već više od pet vekova.  grad  postao je važan centar ove  još u 15. veku i dugo je uspevao da zadrži ovaj . Lutke koje su se proizvodile u Nemačkoj tokom prva četiri veka postižu veliku vrednost među . Danas se najčešće proizvode od livene plastike i . Toliko su usavršene da nekima od njih mogu da se pokreću udovi, a neke se i same pokreću ili izgovaraju neke rečenice. Neke od njih mogu i da se jednostavnim potezima „transformišu” u neku drugu igračku.

Pre nekoliko godina Barbika je dobila „konkurenciju” u obliku Bracove lutke. Ni ovu lutku, provokativno obučenu i napadno našminkanu, psiholozi nisu toplo pozdravili. Ipak, i ona je brzo osvojila tržište.

Ove dve dame i oštre konkurentkinje, jedna vitka plavuša, a druga glavata vamp tinejdžerka, čak su ukrstile i koplja na sudu. Drama traje i dalje, jer je Karteru Brajantu, autoru gospođice Brac, sud prošle godine zabranio proizvodnju ove igračke zbog kršenja autorskih prava. Naime, on ju je dizajnirao u periodu dok je bio zaposlen u „Matelu”, kompaniji koja proizvodi Barbiku, a po američkom zakonu izum pripada kompaniji u kojoj je radnik radio u momentu kad je došao do određenog otkrića.

Tako će Bracika morati da sačeka razvoj sudske parnice pre nego što nastavi prodaju, ali i da isplati 100 miliona dolara odštete skoro pola veka staroj neprikosnovenoj vladarki Barbiki, koju je za nepunu deceniju postojanja uspela da baci u drugi plan.