Избори у Црној Гори: због Европе или кризе?

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 27. јануар – Парламентарни избори у Црној Гори биће одржани 29. марта, прецизирано је у одлуци о расписивању избора за посланике Скупштине коју је јуче донео црногорски председник Филип Вујановић.

Рокови за спровођење изборних радњи почели су тећи од јуче, док рок за достављање изборних листа за посланике Републичкој изборној комисији почиње од 16. фебруара, а завршава се 4. марта. Предлог Владе о скраћењу мандата парламента Скупштина Црне Горе прихватила је прексиноћ минут пре поноћи у, чиме су били створни услови да председник Вујановић и формално распише изборе.

Скраћење мандата парламенту подржали су посланици владајуће коалиције - Демократске партије социјалиста и Социјалдемоктаратске партије, уздржани су били представници Социјалистичке народне партије и посланици Демократског центра и Српског националног клуба, Славко Хрвачевић и Јованка Матковић, док су остали опозициони посланици гласали против.

Влада је потребу за превременим изборима образложила тиме што се пред Црном Гором, након апликације за чланство у Европској унији, налазе бројне и значајне обавезе и, како је рекао посланицима потпредседник Владе Црне Горе Игор Лукшић, „тим обавезама најбоље могу одговорити државне институције које пред собом имају пуни мандат”.

Опозициони посланици оценили су да европске обавезе не могу бити изговор за расписивање ванредних избора, већ да се иза тога крије жеља владајуће коалиције да себи обезбеди нови мандат пре још већих негативних ефеката економске кризе.

Шеф посланичког клуба ДПС-а Миодраг Вуковић казао је да је одлука о скраћењу мандата у складу са Уставом, као и да процес европских интеграција треба да воде државне институције. Вуковић је подсетио да су опозиционе странке крајем прошле године тражиле превремене изборе, док је његов партијски колега Предраг Секулић устврдио да је „црногорска опозиције јединствена по томе што не жели изборе”.

Представник Покрета за промјене Бранко Радуловић оценио је да се избори не расписују због европских обавеза и одговора на економску кризу, већ из интереса центара моћи блиских врху актуелне власти.

Лидер Демократског центра Црне Горе, партије која се управо формирала цепањем ПзП-а, Драган Батрићевић сматра да ће резултати избора дугорочно одредити судбину Црне Горе и да су „ове изборе расписала Прва банка и њени дужници”. Посланик Социјалистичке народне партије Велизар Калуђеровић је казао да се опозиција не плаши избора, али ће избори „бити одржани по законодавству које није усклађено са највишим правним актом”, док његов партијски колега Василије Лалошевић цени да је подизање оптужнице за депортацију избеглица из БиХ представља „покушај владајуће коалиције да се у предвечерју избора једном делу бирача прикаже као пријатељи, а с друге стране амнестирају најодговорнији за тај догађај”.

За председника Народне странке Предрага Поповића „придруживање ЕУ није разлог због којих Влада тражи ванредне изборе, јер нико у Црној Гори није против процеса европских интеграција”, али и да је јединствена листа која би окупила све опозиционе партије једина шанса опозиције за победу на изборима. Ни представник Либералне партије Андрија Поповић није подржао предлог Владе о скраћењу мандата парламенту.

Тродневно одлагање гласања о скраћењу мандата скупштини и њено заседање до поноћи, последица је, како нам је рекао извор из преговарачког тима коалиције, дугих преговора између ДПС и СДП.

Док је део невладиног сектора позивао је председника Вујановића да не расписује изборе за Скупштину „јер су проблематични”, Небојша Медојевић јуче је упутио писмо лидеру Социјалистичке народне партије и Нове српске демократије - Срђану Милићу и Андрији Мандићу да почну разговоре о формирању опозиционе предизборне коалиције.

„Политика” сазнаје да у СНП-у инсистирају да уколико дође до формирања коалиције, СНП на листи буде много више заступљен него ПзП и Нова. Такав предлог очекује и контра концепт ПзП и Нове - да три странке буду равноправне и да имају по трећину листе по којем би један део био резервисан за интелектуалце блиске опозицији, с тим што би неки од њих били у самом врху или чак први на листи. Сазнајемо да би то могао бити бивши шеф дипломатије Миодраг Лекић.