„Станком гас” продат због грађевинских дугова

Због дугова „Станком холдинг” је био принуђен да прода једну пословну јединицу, „Станком гас”. Купац је београдски „Домингас”, чији је оснивач и власник „Адријатика” из Трста, иза које, како објашњава Живадин Михаиловић, директор „Станкома”, стоји словеначки „Петрол”.

– Састајали смо се са Израелцима, Русима и Турцима пре него што смо ступили у контакт са „Домингасом”, којем је „Станком гас” на крају продат за девет милиона евра, један милион мање од књиговодствене вредности. Исплата је почела и требало би да буде окончана 31. јануара – каже Михаиловић.

Тим новцем „Станком” ће намирити дуг Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу и скинути блокаду са рачуна, наводи Михаиловић, који одбацује тврдње да неплаћене обавезе његове компаније досежу 1,1 милијарду динара.

– Једини дугови дирекцији су они у које су нас увалили суинвеститори којима смо ми били јемци, „Сумикс” за 100.000.000 динара, које смо платили, и „Делта легал” за 600.000.000 динара. Дирекција је у дуг урачунала локације за које смо склопили уговор и које су реализоване, као и локације које су нам додељене још одавно али уговори за њих још нису склопљени и на њима би евентуално тек требало да се ради, мада неке никада неће бити реализоване. Чим граду вратимо локације које не можемо да завршимо, постаће очигледно да ништа не дугујемо – рекао је Михаиловић.

Отписивање локација на којима „Станком” нема средстава да заврши радове, за које Михаиловић није могао да каже колико квадрата заузимају, заправо траје барем девет година, што можда није ни чудно с обзиром на то да је његов пословни систем осамдесетих година прошлог века добио огроман број парцела. Још мање им је било потребно да покушају да преузму још локација после 2003. године, када је Закон о планирању и изградњи прописао да земљиште на којем радови нису завршени у року мора бити враћено граду. Како би избегао да „промаши у послу”, за шта је, како он каже, грађевинарима „једино решење Бранков мост”, Михаиловић је помоћ потражио у суинвеститорима. Најчувенији од њих је Александар Лукић, власник „Делта легала”, који је у притвору због сумње да је утајио порез на добит од продаје станова које је градио са „Станкомом”. Михаиловић, као и купци, оптужују Лукића и да је станове продавао двоструко.

За партнерство са Лукићем није се Михаиловић одлучио због његовог угледа, што није ни могао јер директора „Делта легала” годинама бије лош глас због лошег квалитета радова и само напола сазиданих зграда, него зато што му је, како тврди, дошапнуто да Лукић не мора да чека на окончање компликоване и отегнуте процедуре да би добио дозволе за градњу. У преводу, сугерисано је да Лукић зна кога да подмити и има дубок џеп.

– У то време, после 5. октобра, „Станком” су прогањали, није било новца ни за пројектовање и донесен је закон који су у јавности називали „Жикиним законом”, мислећи на локације које су хтели да нам одузму. Моји људи су се распитивали ко може најбрже да дође до папира, неко се сетио Лукића и ја сам га позвао – сећа се Михаиловић, који тврди да се ипак не сећа једног детаља – коме је Лукић пао на памет као идеално решење за његове муке.

Лукић је у почетку оправдао поверење пошто је, каже Михаиловић, дошао до дозвола за кратко време и то без потпуне пројектне документације. Остала три суинвеститора са којима је сарађивао нису му били, тврди он, препоручени због смутних референци на основу којих су му похвалили Лукића, али и са њима су касније искрсли проблеми у расподели квадрата. Данас „Станком”, како наводи Михаиловић, нема више ниједан уговор са суинвеститорима, али се и даље спори са купцима станова подигнутих у тим пројектима.

– „Делта легал”, суинвеститор и извођач радова, одбијао је да нам испостави пресек обављених радова и положи рачуне о продатим становима, па сам зауставио продају станова док не рашчистимо недоумице. Оставили смо „Делта легал” као суинвеститора само у једном блоку који је био готово завршен, док смо им за остале блокове рекли да нађу извођаче радова, које је лакше отерати са посла него суинвеститора. Лукић је основао неке фирме и ми смо их прихватили као извођаче да бисмо окончали градњу. На жалост, ни после тога посао није напредовао па смо одлучили да раскрстимо са њима – рекао је Михаиловић.

Једини купци којима Михаиловић може да пружи наду јесу они који су купили станове пренете у власништво „Делта легала”. Ако је неки од тих станова продат вишеструко, неопходно је упоредити датуме уговора и утврдити који је први склопљен. И оне који имају ваљан уговор могли би ипак снаћи проблеми ако се покаже тачном прича да је за један од тих блокова, као и за друге локације, „Станком” откупљивао право коришћења земљишта од појединачних корисника на основу закона који у то време, пре 15 година, није примењивао нико сем општине Чукарица јер је тај акт сматран превазиђеним и неправедним. Михаиловић одвраћа само да је то стара и разјашњена прича, која не може прогонити „Станком”. Уколико није у праву, у невољи ће се, ако открију да се у катастру „Станком” збиља не води као корисник земљишта и да од те компаније нису могли ни да га откупе, обрети и многи купци широм Чукарице.