Прсти у меду

Нешто се мислим, шта би рекао лорд Нортборн, отац назива „органска пољопривреда” и творац књиге „Поглед на земљу”, да сам му испричао причу о – „глобалним пчелама”. Мора да би се чешкао по глави... 

Пре неки дан у једном париском супермаркету купих теглицу с медом, али не прочитах шта на њој пише. Безбели, као и већина нас, касно реаговах и прочитах кад се вратих кући, а не у супермаркету. 

И шта видех? 

На теглици с медом малим словима – а како другачије, него малим – фино пише да је порекло овог меда из четири земље : Бугарске, Румуније, Аргентине и Бразила. Баш красно. Што би се рекло, посреди су неке чудне „глобалне пчеле”. 

Ми бисмо на ово рекли – „прсти у меду”. То има негативну конотацију. Кад кажемо „прсти у меду”, то говори о некој нечасној радњи. Скоро, као о крађи или корупцији. 

Као и вама, нимало ми није свеједно шта једем. Као и већина нас, прижељкујем да у здрављу (про)живим, по оном лепом и сочном новинарском наслову мог пријатеља од пера. 

А његов наслов за дуг живот је ни мање ни више: До 105 и – опет! 

Само, како живети до сто и пет година ако се трујемо храном која садржи пестициде? 

Још далеке 1939. године, извесни лорд Нортборн писао је о „органској пољопривреди” у својој књизи „Поглед на земљу”. Да би описао свој еколошки и уравнотежен приступ пољопривредној производњи, овај „лорд” је фарму сматрао као један организам. Супротно ономе што је називао „хемијском пољопривредом”. 

Храна која се сматра органском, то јест, „биохраном”, не сме садржати вештачке прехрамбене додатке. Људи би, наравно, да једу храну која није хемијски третирана коришћењем пестицида који доносе болест. 
Али, како на пијаци бити сигуран да је заиста реч о „биохрани” ? Ствар је у – поверењу. 

Треба добро познавати и разговарати с пољопривредником који излаже своје поврће и воће на пијачној тезги. 

Срећом, бар у Паризу, постоји мноштво продавница у којима се могу купити органски производи. Скупљи су од оних у маркетима с пестицидима. Али, здравље не пита за цену. 

У стандардним самопослугама, третман био-органских производа без пестицида раван је мајци која је детету – маћеха. 

Све тезге су пуне поврћа и воћа с пестицидима, а оставе само једну дугачку гондолу с био-органском храном. Ту су обично банане, тиквице, бионаранџе из Шпаније, брокуле (ретко), јабуке... Са супротне стране исте тезге видех два повелика свежња „блитве” красног изгледа. Беху толико велики да их једва угурах у покретна „цекер колица” на точкићима. 

– Да ли је ова блитва органска? – упитах запосленог у самопослузи. 

– Не, није – одговори сувим гласом. 

Разочаран, невољно извадих оба струка блитве из својих пијачних колица и вратих их на тезгу где су и биле. А баш сам се намерачио да једем блитву са стеком. 

У специјализованим продавницама које продају искључиво производе органског порекла често недостају производи за којима је права јагма. Рецимо, оне велике датуле које зовемо хурме, а за које наш проф. др сци светског тениса Новак Ђоковић каже да су прави рудник здравља. 

Тешко је наћи везу у биопродавници да ми телефоном благовремено „дохабере” да су велике хурме стигле. И нисам сам који им ту услугу тражи. 

Маслиново уље је посебна прича. Конзумирам искључиво грчко „тера крета” маслиново уље и грчке каламата маслине. Оне зелене, а друге су љубичасте боје. 

Кад је црвено вино посреди, ту посве заборавим на реч „био”. 

Очи ми запну за француски бургоњ или бордо, мало старијег годишта, којем цена нажалост није нимало ни наивна ни скромна. 

Али не можеш бити циција кад је реч о квалитетном вину, зар не? 

Поготово ако си доследан оној јако примамљивој животној формули „до 105 и – опет”. 

А што се, пак, тиче органских пољопривредних и сточних производа, најбоље и најсигурније да ћеш добити праву биоствар је бити добар пријатељ с узгајивачима биљне и сточне хране. Да те позову код себе на имање и да те увере да ништа не петљају с отровним пестицидима. 

Јер хемијска индустрија пестицида не мирује. Ваља јој – живети. 

А и сељак, никако не жели да на пољу и у штали проведе читав дан, а да му разноразне штеточине поједу труд и зној.

*Дипломирани журналиста и професор социологије