Цене у српским продавницама премашиле европске
Влада Србије образовала је радну групу за сагледавање начина формирања и висине цена основних животних намирница. За председника је именован Драган Пенезић, помоћник министра трговине и услуга, док је његов заменик Горан Радосављевић, председник Одсека за привреду и финансије у кабинету потпредседника Владе Србије. Предраг Бубало, министар трговине и услуга, подсетио је јуче да је радна група основана на идеју Божидара Ђелића, потпредседника Владе Србије. "Мислим да радна група може само да испита како се формирају цене, али се од ње не могу очекивати неки резултати, јер су систем и закони, који су постављени још 2000. године, изместили контролу цена из министарства за трговину и било ког министарства. Влада, по закону, може до контролише цене енергената, и то само електричне енергије. Цене нафте и деривата се образују по механизму у коме влада само констатује промене", изјавио је Бубало.
Како је објављено у "Службеном гласнику", радна група је дужна да надлежном одбору Владе Србије доставља извештај о раду на 60 дана, а влади најмање на 90 дана. Радна група образује се на шест месеци од дана ступања на снагу одлуке владе о формирању.
Задаци радне групе биће да анализира тржиште малопродаје у циљу сагледавања стања малопродајних цена, марже и рабата, узимајући у обзир намирнице које чине минималну потрошачку корпу, ради упоредне анализе цена животних намирница у региону и да предлаже одговарајуће мере, а стручну и административно-техничку подршку пружаће јој Министарство трговине и услуга.
Без обзира на то што трговци не желе да говоре о својим зарадама, економисти одавно упозоравају да није тајна да су марже у српским радњама неоправдано високе. Према речима Мирослава Прокопијевића, директора Центра за слободно тржиште, у земљама Европске уније оне се у просеку крећу од седам до 12 одсто.
– Кода нас се марже на основне животне намирнице крећу од 25 па до 40 и више процената. Једини разлог је затвореност тржишта и недовољно постојање конкуренције – казао је Прокопијевић и прокоментарисао да је оснивање радне групе потпуно беспотребно, јер би њени чланови само доказивали општепознату ствар.
Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, истиче да је сасвим исправно то што трговци не желе да говоре о маржама, правдајући се да је то њихова "унутрашња ствар".
– Таква политика је свуда у свету. Међутим, очигледно је да трговци узимају добар део колача. То може да се види упоређивањем цена основних животних намирница у Србији и у региону, али и у земљама Европске уније. Такође, до маржи може да се дође и прерачунавањем разлике између продајне и набавне цене – казао је Богосављевић и додао да је до формирања овакве радне групе дошло пре свега због притиска медија који су у последњих неколико месеци обавештавали јавност о осетним разликама у ценама.
Данило Шуковић, председник Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, додао је да, осим у недостатку конкуренције, узроке међуценовних разлика основних животних намирница треба тражити и у курсу динара који је у Србији прецењен. Таквим упоређивањем добија се помало искривљена слика, казао је Шуковић.
Тако је, примера ради, "Политикино" истраживање показало да је цена дуготрајног млека у Словенији, Хрватској и Немачкој нижа него у Србији. У Немачкој су, према писању појединих медија, јефтинија и средства за хигијену, слаткиши, али и уље. Треба ли поредити просечне плате у Немачкој и Србији?!Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


