И Вашингтон и Техеран држе прст на обарачу

Док се амерички носач авиона „Абрахам Линколн”, у пратњи три ратна брода опремљена ракетама „томахавк” приближава Ирану, уз паралелно распоређивање ПВО система „патриот” и THAAD широм Блиског истока расте страх да је нека врста војне интервенције ипак неизбежна. Према изворима Си-Ен-Ена, председник Сједињених Држава Доналд Трамп разрађује низ опција против Техерана. Наводно, шеф Беле куће настоји да створи услове за промену исламистичког режима након што је репресијом почетком месеца угушен национални протестни талас у коме је страдало хиљаде људи. У том циљу наводно су разматрани удари на војне команданте и институције које Вашингтон види као окосницу насиља, како би се демонстрантима улило поверење да могу да заузму владине зграде. Међу картама које држе у рукама Трампови саветници налази се и план напада ширих размера – усмерен на балистичке ракете које могу да досегну америчке савезнике у региону и на иранска постројења за обогаћивање уранијума.

Званична верзија је једноставнија. Шеф Овалне канцеларије објавио је у среду да Техеран мора што пре да седне за преговарачки сто и постигне договор о нуклеарном оружју или ће наредни удар бити много гори од кампање у лето прошле године, када су Натанз, Фордо и Исфаханин били мета америчких бомби. Иако се Трамп више пута хвалио да је атомски програм Исламске Републике тада „уништен”, стратегија националне безбедности његове администрације, објављена неколико месеци касније, потврдила је оно у шта су сви сумњали: јунски удар је „значајно ослабио” нуклеарни програм Ирана, али га није елиминисао. Међутим, „Њујорк тајмс” наводи да су пред Иранце изнета још два захтева: ограничења домета и броја балистичких ракета, као и потпуни прекид подршке посредничким групама на Блиском истоку, укључујући Хамас, Хезболах, Хуте и шиитске милиције у Ираку.

Као одговор Трампу, ирански министар спољних послова Абас Арагчи нагласио је да Техеран сматра како дипломатија не може бити делотворна нити донети резултате када је спутана војним претњама.

„Ако желе да дође до преговора, морају свакако да одустану од претњи, претераних захтева и постављања нереалних услова”, поручио је Арагчи на конференцији за медије у среду.

Он је потом отишао и корак даље написавши на друштвеним мрежама: „Наше храбре оружане снаге су спремне – с прстима на обарачу – да одмах и снажно одговоре на сваку агресију против наше вољене земље, копна, ваздуха и мора.”

И други званичници су у последње време пооштрили реторику, при чему више њих свакодневно издаје саопштења у настојању да изгледају самоуверено. Мехди Мохамади, саветник председника иранског парламента, рекао је да услови које поставља Вашингтон нису прихватљиви за његову земљу и представљају пораз.

„Оно што говоре у суштини значи да се Иран преда. То се преводи као: разоружајте се да бисмо вас могли напасти кад год пожелимо”, истакао је он.

Адмирал Али Шамхани навео је у објави да би сваки амерички удар на Иран био сматран чином рата и да би они узвратили снажно, гађајући Тел Авив. Сем тога, и иранске посредничке снаге почеле су отворено да прете да ће се придружити свом покровитељу у свакој одмазди. У Либану је лидер Хезболаха Наим Касем одржао говор док су окупљени махали постерима врховног вође Ирана ајатолаха Алија Хамнеија, врховног верског ауторитета шиита широм Блиског истока.

„Када Трамп прети имаму Хамнеију, он прети десетинама милиона који следе овог вођу. Наша је дужност да се тој претњи супротставимо свим неопходним средствима и уз пуну спремност”, истакао је Касем.  

Катаиб Хезболах, најмоћнија шиитска милиција у Ираку, позвала је своје борце да се припреме за могући рат и навела да би, уколико сукоб ескалира, верски лидери могли да одлуче да прогласе „мученичке операције”.

Због тако комплексне једначине у региону који се брзо запали и амерички савезници у арапском свету страхују од последица потенцијалне интервенције Вашингтона. Према писању Ројтерса, Саудијска Арабија, Катар, Оман и Египат лобирали су у Белој кући против удара на Иран. Саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман рекао је иранском председнику Масуду Пезешкијану да Ријад неће дозволити да се његов ваздушни простор или територија користе за војне акције против Техерана, док је наводно иста порука стигла и из Абу Дабија.

Чини се да су након болних искустава у Авганистану, Ираку, Либији и Сирији, чак и непријатељи Ирана на Блиском истоку свесни ограничења када је реч о западном утицају и опасности од великог сукоба. Ако теократски режима дође под егзистенцијалну претњу, Исламска Република ће вероватно искористити све своје карте пре него што их изгуби. Непосредна брига за САД, јесте ризик од одмазде, јер Техеран има могућност да гађа америчке базе стациониране широм Блиског истока. Иранска војска такође има оперативне могућности да нападне нафтна постројења у региону и да прекине проток међународног бродског саобраћаја кроз Ормуски мореуз, што би довело до скока глобалних цена енергије и робе. Док би Иран вероватно претрпео највећи ударац из тог сукоба, мало је вероватно да би се и Трамп сматрао победником. Ако се има у виду површина Ирана и популација од око 90 милиона људи, то би могло увести САД у „вечни рат” налик оном у Ираку. Поређења ради, Иран је скоро четири пута већи од Ирака и има популацију 3,5 пута већу него Ирак у време америчке инвазије 2003. године. Такође, овакви конфликти обично резултирају великим таласом избеглица, који највише погађају Европу. Турска је наводно већ успоставила тампон зоне како би управљала наглим приливом људи из Ирана у случају рата, како не би дошла у ситуацију коју је већ искусила са Сиријом и Ираком.

ЕУ увела нове санкције због насилног гушења демонстрација

Министри спољних послова Европске уније усвојили су јуче нове санкције Ирану, усмерене на појединце и ентитете умешане у насилно гушење демонстрација и пружање подршке Русији, пренео је Ројтерс. Према наводима, очекује се да министри постигну и политички споразум о уврштавању иранског Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) на листу терористичких организација ЕУ. Такав потез би ИРГЦ сврстао у исту категорију са организацијама попут Исламске државе и Ал Каиде и представљао би симболичну промену у приступу ЕУ према иранском руководству.

Техеран придружио 1.000 стратешких дронова војним снагама

Иранска војска саопштила је јуче да је у борбене формације своја четири војна рода увела још 1.000 стратешких дронова, пренела је агенција Тасним. Како је саопштено, дронове су развили војни стручњаци у сарадњи са Министарством одбране, у складу са савременим претњама и искуствима из дванаестодневног рата са Израелом прошле године. Дронови су дизајнирани у класама деструктивног, офанзивног, извиђачког и електронског ратовања, како би уништили одређене фиксне и мобилне циљеве на мору, у ваздуху и на копну.