Молитва, доручак и Америка

Традиционални, 74. Национални молитвени доручак, који се одржава 5. фебруара у Вашингтону, биће један од најзначајнијих и најинтересантнијих догађаја на глобалном плану у 2026. години. Интересантна је чињеница да ниједном током свих ових година ниједан председник САД није пропустио прилику да се обрати присутнима и да пошаље поруку Америке како међународној, тако и домаћој јавности. У светлу глобалних геополитичких кретања посебно ће бити важна порука председника Трампа ове године и то пред аудиторијумом који ће чинити представници политичке и пословне елите из више од 100 земаља. 
Ова година је посебно значајна за САД с обзиром на то да Америка слави 250 година своје независности и да ће овај јубилеј обележити низом манифестација у земљи, али и у целом свету. Такође ће бити значајно да се о глобалним кретањима и америчкој стратегији чује директно од доносиоца одлука из кључних америчких институција и тинк-тенк организација. 
Посебно ће америчка политичка сцена бити фокусирана на „мидтермс”, односно изборе за доњи дом америчког Конгреса, који ће бити први озбиљан тест за Трампову политичку доктрину и стратегију, како на унутрашњем, тако и на спољном плану. 
О Националном молитвеном доручку у Србији, али и у другим земљама, мало се зна или се ништа не зна. Стога треба посветити пажњу овом догађају, који представља једну врсту лакмус папира за снагу америчке меке моћи и способности да у кратком року окупи у свом главном граду више стотина светских лидера који имају један заједнички циљ, а то је проналажење могућности за оснаживање билатералне сарадње с Америком и стварање што ширег круга савезника и партнера у САД. Оно што Америку разликује од других земаља јесте то што постоји много шири круг институција и појединаца који су ван администрације и политичких институција који учествују и имају утицај у процесу доношења одлука у Америци. 
Национални молитвени доручак није религијска организација, али свој рад и активности базира на кључним хришћанским принципима који су прихватљиви за људе других вероисповести који у великом броју долазе на овај догађај који промовише заједништво и заједничке вредности, принципе који се односе на све људе без обзира на њихову верску или етничку припадност. 
Овај покрет има велики број присталица и људи који га подржавају у Америци, од обичних људи до највиших политичких инстанци, односно самог председника САД. Посебно треба поменути да је председник Трамп врло посвећен питањима заштите религијских права, очувању традиционалних хришћанских вредности за које сматра да су есенција успеха америчког друштва кроз целу његову историју. Уосталом, и за време прве Трампове администрације, али и ове друге, кабинет председника сваке недеље одржава састанке посвећене изучавању Библије и молитве за Америку и њене савезнике. 
Национални молитвени доручак иницијално је настао кад су 1953. године Абрахам Вереиде и Били Грејем позвали председника Двајта Ајзенхауера да се придружи малој молитвеној групи у којој су били демократски и републикански конгресмени како би се заједно молили и стварали личне везе и како би у опуштенијој атмосфери разговарали о будућности и развоју Америке стварајући платформу јединства америчке нације, а касније вредносног јединства са својим савезницима и онима који то желе да постану широм света. 
Тада је први пут одржан Председнички молитвени доручак, да би неколико година касније постао Национални молитвени доручак. 
Трамп је у вези с овим питањем донео и низ конкретних одлука и потеза. Формирао је и Faith office или Канцеларију за вере, која је део његовог кабинета, и номиновао је амбасадора „at large” за религијска права Марка Вокера, који је и бивши републикански конгресмен и који се бави питањима религијских права, а посебно прогоном хришћана у свету, што је постало болна тачка религијских права и односа на глобалном нивоу с обзиром на све чешће случајеве прогона хришћана, али и драстичан пад хришћанског становништва, и то не само тамо где чини мањину, него и на територијама где је само пре неколико деценија чинило већину, на пример у Либану. 
Оно што је највећи домет и резултат овог покрета или организације, да већ дуже од седам деценија успева да на једном великом и више бочних догађаја окупља и многе који нису у добрим међудржавним односима проналазећи заједнички именилац за сарадњу и поруке основних хришћанских принципа који стално опомињу и подсећају на сарадњу, коегзистенцију, помирење и континуирано изналажење заједничких интереса и принципа који могу да подстакну одрживе односе и пријатељство. Као што каже и Прва посланица апостола Павла Коринћанима, „Све нам је дато, али нам није све на корист”, идеја је да се заједничке вредности и партнерство претворе у заједничко чињење добра и одбране Христових принципа на којима почива и одржава се модерна светска цивилизација дуже од две хиљаде година, чији је Америка заштитник и светионик већ два и по века. 
Тек кад се оде на Национални молитвени доручак може да се схвати и осети глобални значај тог догађаја, али и сама снага Америке као земље с којом готово цео свет жели да има добре односе и партнерство с обзиром на то да је реч о земљи која поред своје политичке и војне моћи има најбоље образовање, науку, највећи је светски хаб за нове технологије и иновације, од чега сви њени партнери и њихови народи могу и да имају огроман бенефит. 
Он је врло значајан и како би се схватила Америка, а не можете да функционишете и да радите са неком земљом коју дубински и не познајете. Зато је значајно упознати кључне друштвене вредности, корпоративну културу, радну етику и генерално вредности на којима та култура почива и које су, колико можемо да видимо, чврсте и стабилне. И поред великих светских изазова, наметања разних идеологија из разних центара моћи, Национални молитвени доручак је можда једна од кључних организација која је, иако није гласна и не бави се пи-аром, заслужна што се Америка враћа својим изворним вредностима, традицији, вери, посвећеном раду и радној етици и ширењу позитивних утицаја и бенефита на глобалном нивоу, чувајући све оно што је и одржало данашњу светску цивилизацију, а данас је из много разлога угрожено као вредност. Америчка повеља о независности свакако је један од најзначајнијих светских докумената, који је већини човечанства, а не само Американцима, донео кључне слободе и права на свим нивоима, који и дан-данас представљају conditio sine qua non модерног и просперитетног света. 
Важно је напоменути да је Национални молитвени доручак заједничка платформа представника обе партије у америчком Конгресу и Сенату, која представља и промовише јединство Америке и њеног народа и поред великих партијских и идеолошких разлика, што говори управо о величини Америке и способности политичких представника да све разлике подреде заједничком интересу, а то је развој земље и ширење свог утицаја у свету кроз партнерство, разумевање и међусобну толеранцију. Стога никада не треба заборавити да је за изградњу односа с Америком потребно мудро градити партнерства и савезништва са представницима институција, бизниса, универзитета, тинк-тенк организација без обзира на њихову идеолошку или страначку оријентацију. 
Србија је већ дуже од две деценије са својим делегацијама заступљена на Националном молитвеном доручку, на који и лично одлазим традиционално већ 15 година и с колегама из света политике и бизниса користим сваку прилику да представимо своју земљу на најбољи могући начин. Није нескромно да се каже и да је и на овај начин драстично поправљена слика Србије, како код америчког политичког естаблишмента, тако и у многим организацијама које утичу на америчку спољну политику. Овог пута одлазим као изасланик председника Србије Александра Вучића. 
На крају, и у Америци су кључ развоја односа лични односи и поверење и тим путем морамо и да наставимо како бисмо имали снажнију базу и више пријатеља и партнера у САД. 
На поштовању заједничких вредности хришћанских принципа и разумевања, значаја молитвених група и доносилаца одлука који су спремни за мир и сарадњу, Србија је стекла низ пријатеља који су обележили америчку политику у последњих двадесет година. 
Оно што је сигурно и извесно, Национални молитвени доручак био је и биће платформа за стварање простора и могућности сарадње и савезништва, који се темеље на заједничким вредностима и визији напретка и општег благостања.

  *Председник Конгреса 
српско-америчког пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа