Molitva, doručak i Amerika

Tradicionalni, 74. Nacionalni molitveni doručak, koji se održava 5. februara u Vašingtonu, biće jedan od najznačajnijih i najinteresantnijih događaja na globalnom planu u 2026. godini. Interesantna je činjenica da nijednom tokom svih ovih godina nijedan predsednik SAD nije propustio priliku da se obrati prisutnima i da pošalje poruku Amerike kako međunarodnoj, tako i domaćoj javnosti. U svetlu globalnih geopolitičkih kretanja posebno će biti važna poruka predsednika Trampa ove godine i to pred auditorijumom koji će činiti predstavnici političke i poslovne elite iz više od 100 zemalja. 
Ova godina je posebno značajna za SAD s obzirom na to da Amerika slavi 250 godina svoje nezavisnosti i da će ovaj jubilej obeležiti nizom manifestacija u zemlji, ali i u celom svetu. Takođe će biti značajno da se o globalnim kretanjima i američkoj strategiji čuje direktno od donosioca odluka iz ključnih američkih institucija i tink-tenk organizacija. 
Posebno će američka politička scena biti fokusirana na „midterms”, odnosno izbore za donji dom američkog Kongresa, koji će biti prvi ozbiljan test za Trampovu političku doktrinu i strategiju, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. 
O Nacionalnom molitvenom doručku u Srbiji, ali i u drugim zemljama, malo se zna ili se ništa ne zna. Stoga treba posvetiti pažnju ovom događaju, koji predstavlja jednu vrstu lakmus papira za snagu američke meke moći i sposobnosti da u kratkom roku okupi u svom glavnom gradu više stotina svetskih lidera koji imaju jedan zajednički cilj, a to je pronalaženje mogućnosti za osnaživanje bilateralne saradnje s Amerikom i stvaranje što šireg kruga saveznika i partnera u SAD. Ono što Ameriku razlikuje od drugih zemalja jeste to što postoji mnogo širi krug institucija i pojedinaca koji su van administracije i političkih institucija koji učestvuju i imaju uticaj u procesu donošenja odluka u Americi. 
Nacionalni molitveni doručak nije religijska organizacija, ali svoj rad i aktivnosti bazira na ključnim hrišćanskim principima koji su prihvatljivi za ljude drugih veroispovesti koji u velikom broju dolaze na ovaj događaj koji promoviše zajedništvo i zajedničke vrednosti, principe koji se odnose na sve ljude bez obzira na njihovu versku ili etničku pripadnost. 
Ovaj pokret ima veliki broj pristalica i ljudi koji ga podržavaju u Americi, od običnih ljudi do najviših političkih instanci, odnosno samog predsednika SAD. Posebno treba pomenuti da je predsednik Tramp vrlo posvećen pitanjima zaštite religijskih prava, očuvanju tradicionalnih hrišćanskih vrednosti za koje smatra da su esencija uspeha američkog društva kroz celu njegovu istoriju. Uostalom, i za vreme prve Trampove administracije, ali i ove druge, kabinet predsednika svake nedelje održava sastanke posvećene izučavanju Biblije i molitve za Ameriku i njene saveznike. 
Nacionalni molitveni doručak inicijalno je nastao kad su 1953. godine Abraham Vereide i Bili Grejem pozvali predsednika Dvajta Ajzenhauera da se pridruži maloj molitvenoj grupi u kojoj su bili demokratski i republikanski kongresmeni kako bi se zajedno molili i stvarali lične veze i kako bi u opuštenijoj atmosferi razgovarali o budućnosti i razvoju Amerike stvarajući platformu jedinstva američke nacije, a kasnije vrednosnog jedinstva sa svojim saveznicima i onima koji to žele da postanu širom sveta. 
Tada je prvi put održan Predsednički molitveni doručak, da bi nekoliko godina kasnije postao Nacionalni molitveni doručak. 
Tramp je u vezi s ovim pitanjem doneo i niz konkretnih odluka i poteza. Formirao je i Faith office ili Kancelariju za vere, koja je deo njegovog kabineta, i nominovao je ambasadora „at large” za religijska prava Marka Vokera, koji je i bivši republikanski kongresmen i koji se bavi pitanjima religijskih prava, a posebno progonom hrišćana u svetu, što je postalo bolna tačka religijskih prava i odnosa na globalnom nivou s obzirom na sve češće slučajeve progona hrišćana, ali i drastičan pad hrišćanskog stanovništva, i to ne samo tamo gde čini manjinu, nego i na teritorijama gde je samo pre nekoliko decenija činilo većinu, na primer u Libanu. 
Ono što je najveći domet i rezultat ovog pokreta ili organizacije, da već duže od sedam decenija uspeva da na jednom velikom i više bočnih događaja okuplja i mnoge koji nisu u dobrim međudržavnim odnosima pronalazeći zajednički imenilac za saradnju i poruke osnovnih hrišćanskih principa koji stalno opominju i podsećaju na saradnju, koegzistenciju, pomirenje i kontinuirano iznalaženje zajedničkih interesa i principa koji mogu da podstaknu održive odnose i prijateljstvo. Kao što kaže i Prva poslanica apostola Pavla Korinćanima, „Sve nam je dato, ali nam nije sve na korist”, ideja je da se zajedničke vrednosti i partnerstvo pretvore u zajedničko činjenje dobra i odbrane Hristovih principa na kojima počiva i održava se moderna svetska civilizacija duže od dve hiljade godina, čiji je Amerika zaštitnik i svetionik već dva i po veka. 
Tek kad se ode na Nacionalni molitveni doručak može da se shvati i oseti globalni značaj tog događaja, ali i sama snaga Amerike kao zemlje s kojom gotovo ceo svet želi da ima dobre odnose i partnerstvo s obzirom na to da je reč o zemlji koja pored svoje političke i vojne moći ima najbolje obrazovanje, nauku, najveći je svetski hab za nove tehnologije i inovacije, od čega svi njeni partneri i njihovi narodi mogu i da imaju ogroman benefit. 
On je vrlo značajan i kako bi se shvatila Amerika, a ne možete da funkcionišete i da radite sa nekom zemljom koju dubinski i ne poznajete. Zato je značajno upoznati ključne društvene vrednosti, korporativnu kulturu, radnu etiku i generalno vrednosti na kojima ta kultura počiva i koje su, koliko možemo da vidimo, čvrste i stabilne. I pored velikih svetskih izazova, nametanja raznih ideologija iz raznih centara moći, Nacionalni molitveni doručak je možda jedna od ključnih organizacija koja je, iako nije glasna i ne bavi se pi-arom, zaslužna što se Amerika vraća svojim izvornim vrednostima, tradiciji, veri, posvećenom radu i radnoj etici i širenju pozitivnih uticaja i benefita na globalnom nivou, čuvajući sve ono što je i održalo današnju svetsku civilizaciju, a danas je iz mnogo razloga ugroženo kao vrednost. Američka povelja o nezavisnosti svakako je jedan od najznačajnijih svetskih dokumenata, koji je većini čovečanstva, a ne samo Amerikancima, doneo ključne slobode i prava na svim nivoima, koji i dan-danas predstavljaju conditio sine qua non modernog i prosperitetnog sveta. 
Važno je napomenuti da je Nacionalni molitveni doručak zajednička platforma predstavnika obe partije u američkom Kongresu i Senatu, koja predstavlja i promoviše jedinstvo Amerike i njenog naroda i pored velikih partijskih i ideoloških razlika, što govori upravo o veličini Amerike i sposobnosti političkih predstavnika da sve razlike podrede zajedničkom interesu, a to je razvoj zemlje i širenje svog uticaja u svetu kroz partnerstvo, razumevanje i međusobnu toleranciju. Stoga nikada ne treba zaboraviti da je za izgradnju odnosa s Amerikom potrebno mudro graditi partnerstva i savezništva sa predstavnicima institucija, biznisa, univerziteta, tink-tenk organizacija bez obzira na njihovu ideološku ili stranačku orijentaciju. 
Srbija je već duže od dve decenije sa svojim delegacijama zastupljena na Nacionalnom molitvenom doručku, na koji i lično odlazim tradicionalno već 15 godina i s kolegama iz sveta politike i biznisa koristim svaku priliku da predstavimo svoju zemlju na najbolji mogući način. Nije neskromno da se kaže i da je i na ovaj način drastično popravljena slika Srbije, kako kod američkog političkog establišmenta, tako i u mnogim organizacijama koje utiču na američku spoljnu politiku. Ovog puta odlazim kao izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića. 
Na kraju, i u Americi su ključ razvoja odnosa lični odnosi i poverenje i tim putem moramo i da nastavimo kako bismo imali snažniju bazu i više prijatelja i partnera u SAD. 
Na poštovanju zajedničkih vrednosti hrišćanskih principa i razumevanja, značaja molitvenih grupa i donosilaca odluka koji su spremni za mir i saradnju, Srbija je stekla niz prijatelja koji su obeležili američku politiku u poslednjih dvadeset godina. 
Ono što je sigurno i izvesno, Nacionalni molitveni doručak bio je i biće platforma za stvaranje prostora i mogućnosti saradnje i savezništva, koji se temelje na zajedničkim vrednostima i viziji napretka i opšteg blagostanja.

  *Predsednik Kongresa 
srpsko-američkog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista