Америчка подршка референдуму за отцепљење Алберте

Торонто – Стотине становника Алберте стоички се суочава са леденим температурама како би потписале Петицију за отцепљење ове провинције од Канаде. У великим и малим градовима широм провинције, на сваком кораку уочавају се дугачки редови, које не омета ни снег, ни поледица, ни температура која иде и до минус 27 степени Целзијуса. Организатори референдума имају рок до 2. маја 2026. да прикупе 178.000 потписа – од чега 10 процената морају бити бирачи са последњих провинцијских избора, да би референдум о државности Алберте био одржан на јесен ове године.

Денис Модри, кључна личност у Пројекту Просперитета Алберте (АПП), потврдио је да је ова група одржала више састанака у америчком Стејт департменту у вези са независношћу Алберте од Канаде. Модри је рекао да ће, ако петиција добије милион или више потписа, бити извршен притисак на Отаву да почне преговоре са Албертом. Упозорио је да влада ове канадске провинције не може да се сакрије у „зечју рупу бескрајних преговора”.

Након што је објављено да су се званичници Стејт департмента три пута састали са лидерима групе од априла прошле године канадски премијер Марк Карни позвао је САД да поштују канадски суверенитет. Званичник Беле куће је рекао да су састанци део редовног контакта са разним групама цивилног друштва и да „није пренета никаква подршка или обавезе”.

Алберта, нафтом богата покрајина западне Канаде са око пет милиона становника, често се описује као „бастион конзервативизма” и има значајан енергетски сектор. Сепаратисти тврде да федерална влада отежава нафтну индустрију и да провинција плаћа више пореза него што добија назад, док њихови конзервативни ставови нису у складу са либералнијим источним провинцијама.

Доктор Модри је иначе пионир у трансплантацији срца и плућа, осмислио је први програм ових трансплантација у западној Канади и учинио га најуспешнијим у читавој земљи. Поред своје лекарске каријере, он је и политички активан, заговорник је п суверености Алберте, а пре неколико дана је изјавио да „прави циљ није достићи 178.000 – већ добити више од милион потписа!”.

Многи грађани који су Петицију потписали кажу да су уморни од тога што Алберта субвенционише друге провинције и територије, док их Отава игнорише. Мисле да би Алберта финансијски много боље стајала када би постала независна. Поред столова где се петиције потписују налазе се продајни штандови са мајицама на којима су натписе попут „независност није радикална, она је неопходна!” и „Отава, није до нас, до вас је!”

Кети Флет, која себе назива „патриотом Алберте”, и важан је глас у покрету АПП, започела је свој говор цитирајући Френка Оливера, покојног политичара и новинара чије је име уклоњено из једног насеља у Едмонтону. „Све је погрешно са Канадом”, рекла је она, додајући да Алберта и Саскачеван нису имали избора нити шансе за преговоре када су ушли у Конфедерацију те да је те две провинције, по њеним речима, „Отава колонизовала”.

На прошлогодишњем скупу присталице Пројекта Просперитета Алберте су носиле капе у стилу МАГА и неки су сугерисали да Алберта постане 51. држава САД. Високи званичници Трампове администрације, укључујући министра финансија Скота Бесента, показали су подршку становницима Алберте, називајући покрајину „природним партнером САД”.

За сада растући покрет за независност Алберте једино ометају представници Индијанаца, тј. Првог народа, који су покренули правни поступак против потенцијалног референдума о отцепљењу Алберте. Нација Кри са језера Стурџен (СЛЦН) тужи владу Алберте због њених поступака који су, како тврде, омогућили АПП-у да почне са прикупљањем потписа за подршку референдуму о одвајању покрајине од Канаде. Прва нација, која се налази у северној Алберти, жели да суд пресуди да петиција крши Уговор 8, споразум између Првих нација и Владе Канаде који претходи стварању провинције Алберта. У тужбеном захтеву се наводи да Алберта нема право да мења уговорни однос са савезном владом.

Мич Силвестер, предлагач Петиције и генерални директор АПП-а, рекао је да његова група не покушава да повреди староседеоце и да би Први народи могли да остану у Канади, ако би на референдуму гласање било у корист независне Алберте. Истакао је да би Први народи такође могли и да изаберу да преговарају о бољем споразуму са независном Албертом, него што га имају са Канадом.

Поставља се питање да ли већина Индијанаца у Канади мисли исто што и њихови представници у власти (који су можда корумпирани и не деле исте муке са својим народом) и да ли би у Алберти лакше и брже Први народ могао да оствари своја права него у Канади која има десет провинција и три територије и која није била у стању да читава два века у све резервате уведе пијаћу воду.