Зашто је сезона снижења рај за преваранте

Чак 65 одсто онлајн купаца верује да може самостално да препозна интернет превару, али мање од половине њихкористи безбедносни софтвер за заштиту уплата и блокирање злонамерних линкова, показује ново истраживање компаније „Касперски”. Стручњаци упозоравају да ослањање искључиво на личну процену представља озбиљан ризик, нарочито током периода сезонских снижења. Током протекле године, ова компанија је идентификовала готово 6,7 милиона фишинг напада који су се лажно представљали као онлајн продавнице, платни системи и банке, при чему је 55,6 одсто напада било усмерено управо на онлајн купце.

Како је сезона зимских снижења у јеку, „Касперски” је спровео истраживање са циљем да испита сајбер-безбедносне навике потрошача приликом онлајн куповине. Резултати показују да 97 процената испитаника има висок ниво свести о безбедносним ризицима на интернету и примењује бар неке мере заштите током дигиталних трансакција. Ипак, мање од половине њих, односно 42 одсто користи наменски безбедносни софтвер за блокирање фишинг напада и заштиту платних трансакција.

Овај забрињавајући тренд посебно је изражен код старије популације – међу особама старијим од 55 година безбедносни софтвер током онлајн куповине користи свега 32 одсто анкетираних. Најчешће примењиване мере заштите своде се на личну опрезност тако што 65 процената купаца обраћа пажњу на сумњиве линкове и необичан дизајн веб-сајтова, док 62 процента њих проверава аутентичност продавца. Иако важне, ове праксе представљају само основни ниво заштите и не могу заменити свеобухватну превенцију коју пружају наменска безбедносна решења. Додатне мере, попут коришћења посебне картице за онлајн куповине или креирања посебне имејл-адресе за регистрацију на непознатим веб-продавницама, примењује 33, односно 26 одсто испитаника.

Око 30 процената купаца наводи да се пре куповине консултује са пријатељима и члановима породице, при чему је ова пракса знатно заступљенија међу млађом популацијом него међу старијима.

– Онлајн купци су током целе године међу најчешћим метама превараната, али у сезони снижења број напада додатно расте. Сама свест о ризицима није довољна, посебно јер преваранти све чешће користе вештачку интелигенцију за креирање софистицираних и циљаних фишинг кампања које је корисницима све теже да препознају – изјавила је Олга Алтухова, виши аналитичар за веб-садржај у компанији „Касперски”. Када је реч о Србији, истраживање компаније „Виза” показало је да више од половине Срба (52 одсто) верује да може препознати онлајн преварантске активности, али да је веома велики број потрошача неспособан да уочи стварне знакове криминала – чак 90 одсто испитаника ће прећи преко упозоравајућих сигнала. Како расте потражња за онлајн куповином, све више продавница се појављује и на друштвеним мрежама. Према подацима Националне организације за заштиту потрошача (НОПС), бележи се више од 400 жалби на преваре и нелегалне продавце који не послују у складу са Законом о електронској трговини, а на црној листи се налази више од 400 фејсбук и инстаграм продаваца који раде без регистрације. Онлајн куповина брзо расте и постаје саставни део потрошачког понашања. Међутим, са већим бројем куповина долази и већи ризик од превара и сајбер-напада, укључујући фишинг, лажне СМС-ове, непоуздане продавце и злоупотребу личних података. Страх од превара и даље утиче на понашање грађана – што може обрнуто утицати на раст поверења у онлајн тржиште, посебно међу старијим и технолошки мање упућеним групама.