Ко ће градити Коридор 10

Нико не спори да некада чувени у свету српски грађевинари знају, умеју и технички могу да изграде Коридор 10. Али како се приближава пролеће и расписивање тендера, све више се страхује да ће и овог пута, као и много пута до сада, остати у запећку због конкуренције из иностранства.

Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије, тврди да су наши неимари кадровски и технички спремни за тај посао. Он верује да би га сигурно боље урадили од било које стране фирме.

– Али пошто услове такмичења диктирају међународне институције које кредитирају завршетак аутопута, поједина предузећа због дугог одсуствовања из великих послова, односно непоседовања референци, неће моћи да учествују у трци. Банкарске гаранције, такође, могу да задају главобољу нашим неимарима. Уколико држава заиста жели да упосли домаће грађевинаре мораће да их подржи тако што ће формирати гаранцијски фонд или одредити банку која ће да их прати. У једном тренутку је додуше пристала да оснује фонд од 50 милиона евра, али је реално потребно пет пута више новца – наводи Родић.

Лазар Милинковић, технички директор „Планума”, фирме која је изградила много путева у земљи и иностранству, сматра да домаћа предузећа имају малу шансу да добију изградњу Коридора 10. Он мисли да су тендерски услови највећи проблем.

– Често су састављени тако да их није могуће испунити. Од нас се, рецимо, тражи да за годину дана поставимо 200.000 тона асфалта и још много тога што наше фирме не могу да остваре. Стручност, знање и референце имамо, али то очигледно није довољно – каже Милинковић.

Победа на тендеру уколико он буде расписан према правилима светских банака, према речима Миодрага Зечевића, директора маркетинга „Енергопројекта”, зависиће од тога чија држава има већи лобистички потенцијал у тим институцијама.

– Аустријске фирме, на пример, имају и те како јаку подршку своје земље, која за њих снажно лобира у тим институцијама. Не бих рекао да је то случај и са нашом земљом – каже Зечевић.

Када су у питању тако велики послови, који морају да буду завршени у најкраћем могућем року, нужно је удруживање грађевинара у конзорцијуме. То је, према мишљењу Ђорђа Антеља, власника „Гемакса”, једини начин да домаће фирме заиста буду носиоци посла, јер ниједна не може сама да победи. Његова фирма тренутно има најсавременије машине и може да се пореди са водећим иностраним путарима – „Алпином” и „Штрабаком”. Ипак, да би их претекао на тендеру, у својој биографији мора да има уписане аутопутеве које је саградио у последњих пет или десет година.

– Потребна нам је домаћа финансијска институција која ће да нас подржи јер стране банке нерадо преузимају такав ризик. Оне подршку радије дају предузећима из иностранства. Грађевинари прижељкују институцију као што је била Југословенска банка за међународну економску сарадњу – каже Антељ.

Он сматра да би држава требало да се угледа на окружење. Хрватска, како наводи, својим фирмама на тендерима даје у старту предност од 20 одсто, док домаћи неимари у Републици Српској имају кредит од осам одсто.

Међутим, Милан Бојовић, директор „Путева Ужице”, предузећа које је изградило деоницу Коридора 10 од Батајнице до Бешке и које је ангажовано на јужном краку Коридора 10, ипак сматра да ће се и без удруживања домаћи неимари изборити за изградњу аутопута.

– Најављено је да ће северни крак Коридора 10 бити подељен на мање деонице од по тридесетак километара и да ће за сваку бити расписан тендер. Под таквим условима домаће фирме ће моћи да учествују самостално и да тај посао заврше у договореном року под условом да их инвеститор, односно држава редовно исплаћује – истиче директор „Путева Ужице”.

Он не види проблем у банкарској подршци јер ће свака фирма која озбиљно послује без већих проблема добити гаранције. Бојовић, међутим, страхује да грађевинари не могу да за годину или две изграде свих 300 километара недостајућег аутопута. За тај посао је потребно минимум три године.

– Није реч о неспособности наших предузећа. Ограничавајући фактор је немогућност да се у том року произведе довољно материјала, односно камених подлога – каже Бојовић.

М. Авакумовић

--------------------------------------------------

Домаће фирме имају шансу да победе

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, сматра да домаће грађевинске фирме имају капацитете и да су способне да се изборе са иностраном конкуренцијом на предстојећим тендерима за деоницу аутопута од Хоргоша до Новог Сада и обилазницу око Београда (Батајница –Добановци).

– Управо покушавамо да путарима исплатимо сва преостала дуговања како би имали бонитет да конкуришу на тендерима. Они не би требало да се плаше услова тендера, јер је новац за деоницу кроз Војводину обезбеђен из домаћих прихода у износу од 33 милиона евра. Обилазница се, истина, финансира са 115 милиона евра из иностраних кредита, па ће надметање бити спроведено према банкарским критеријумима. Али ако домаћа предузећа оцене да не могу сама да изнесу посао, нека се удруже са страним компанијама. Јесам за то да се предност да домаћој привреди, али у удруживању са иностраним фирмама не видим ништа лоше – каже Мркоњић и додаје да би у овој години требало да буде изграђено 60 километара Коридора 10, укључујући и деоницу на јужном краку, за коју ће такође ускоро уследити тендер.