Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОДАЦИ САВЕЗНОГ ЗАВОДА ЗА СТАТИСТИКУ

​Немачка предњачи у Европи по броју старијих радника

​Као главни разлози наводе се демографско старење становништва и каснији одлазак у пензију
​Немачка предњачи у Европи по броју старијих радника
Илустрација (Фото Пекселс)

Немачка има најстарију радну популацију у Европској унији, а скоро сваки четврти запослени је старији од 55 година, показују данас објављени подаци Савезног завода за статистику (Дестатис).

Како се наводи, Немачка је у 2024. имала око 40,9 милиона запослених у старосној групи између 15 и 64 године, а од тога 9,8 милиона радника у старосној групи између 55 и 64 године, што одговара уделу од 24 одсто.

Као главни разлози наводе се демографско старење становништва у Немачкој, али и чињеница да грађани у просеку одлазе у пензију касније него раније. 

Према подацима Немачког пензијског осигурања, жене и мушкарци су 2024. године у просеку одлазили у пензију са 64,7 година, док је тај просек пре 20 година износио 63 године.

Током тог периода законска старосна граница за одлазак у пензију постепено је повећавана, док су модели превременог пензионисања укинути, што је додатно допринело расту удела старијих запослених на немачком тржишту рада.

На нивоу Европске уније, старији запослени изнад 55 година чинили су око једне петине свих радника, односно 20,1 одсто, показују подаци Евростата.

После Немачке, други по величини удео старијих запослених у Европске током 2024. године имала је Италија, где су особе  узраста 55 до 64 године чиниле 23 одсто запослених, а на трећем месту је Бугарска са 22,3 одсто.

Насупрот томе, најнижи удео старијих радника регистрован је на Малти 10,8 одсто, у Луксембургу 12,8 одсто и у Пољској 15,2 одсто, наводи се на веб страници Дестатиса, преноси Танјуг. 

 
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.