Замке за бубалице на пријемном

Тест са одређеним редним бројем, који ће, као и до сада, јавно извлачити министар просвете, садржаће једну значајну новину. Наиме, на квалификационом испиту за упис у средње школе ђаци ће имати неколико задатака другачијих од оних у збиркама. Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете у сектору за средње образовање и васпитање, објашњава за „Политику” да ће од 17 задатака из математике пет бити са измењеним бројкама, док ће у задацима из српског, којих има укупно 20, где је понуђено више одговора и треба заокружити тачан, у највише 40 одсто случајева бити измењен редослед одговора. Главни разлог ових промена је спречити ђаке да уче напамет и научити их да реше проблем примењујући знање.

– Наша и истраживања неких школа које су радиле поновно тестирање у септембру или октобру показала су да један број ученика, који су имали велики број бодова на квалификационом испиту, сада постиже много слабије резултате. Ученици, дакле, циљано уче за пријемни, то знање је за кратку или за једнократну употребу и нема функционалну вредност. Покушавамо да подизањем квалитета квалификационог испита у оне најелитније школе уведемо ученике који то заслужују, јер у оваквом систему квалификационог испита, нажалост, један број ђака оствари велики број бодова на квалификационом испиту, а њихово знање и могућности су реално испод тог нивоа – истиче Лазаревић.

Да ли мислите да ће осмацима ове године квалификациони испит бити тежи?

Мислим да неће. Да не би било превише новина, направили смо уступак и одлучили да задаци у збиркама за вежбање буду идентични као прошле године, дакле неће бити оних 10 до 15 одсто нових задатака као до сада. Ђаци имају већ познате задатке, имају представу о томе шта ће бити на квалификационом испиту. И на „Пиза” тестовима где је требало познатим поступком решити задатак, наши ученици су то врло лако решавали. Такође, испит спроводимо и даље у основним школама, нисмо их изместили у средње школе, већ полажу у познатој средини.

Зашто је одлучено да ове године на полагању дежурају професори из средњих школа?

Сматрамо да ће то довести до објективизације испита, а разлог лежи у болећивом односу професора и наставника основне школе према ученицима. Мада они нису дежурали у својим школама, ипак су навикли на основце и често су им помагали на разне начине. Колико ће бити професора, то је ствар договора са средњим школама. Ако будемо успели да обезбедимо довољан број, ми смо за то да буду само средњошколски професори. У сваком случају, макар један од два професора који дежурају на 18 ученика, како је то до сада био случај, биће из средње школе.

Какви су били досадашњи резултати ученика на квалификационим испитима?

До сада се показало да између 15 и 20 бодова и на једном и на другом тесту осваја више од трећине ученика у Србији, а од 74.000 до 75.000 ђака, њих скоро 10 одсто реши задатке без грешке. То је фантастичан податак, ако га узмете „здраво за готово”, али ако га анализирате онда је нелогичан. Ту се крије мноштво разлога, чисто меморисање, организација теста у којој смо имали одређених проблема због чега смо прибегли увођењу дежурстава средњошколских професора.

Да ли сте имали примедби да ученици у појединим школама масовно преписују?

Ако погледате листу резултата ученика појединих школа у Србији, можете да наслутите да је било нерегуларности и преписивања, јер је просто немогуће очекивати да од 100 до 150 ученика 80 одсто њих постигне максимални успех. Дакле, имате индицију да је било преписивања, али немате доказ, и то је тешко доказати, осим да сте на лицу места утврдили да су преписивали. То би требало да дежурни пријаве, али они то не чине. Не могу да кривим ученике и никада ђаци нису криви, већ ми, одрасли – или смо им дозволили то да раде или смо на било који начин учествовали у некој недозвољеној радњи.

Да ли ће следеће године бити неких измена квалификационог испита у односу на ову?

Мислим да хоће. Идеја је да се сваке године унапређује квалификациони испит јер он треба да доведе до завршног испита који је законска обавеза за ученике садашњих шестих разреда. Квалификациони испит ћемо унапређивати у том правцу да их доводимо до ситуације да ће нека будућа генерација осмог разреда полагати завршни испит решавајући потпуно непознате задатке.

Како би требало да изгледа тај будући завршни испит?

Коначна идеја не своди се само на полагање српског и математике, већ и на друге наставне области, али да ли ће то у првој генерацији бити обухваћено више предмета или не, то је сад питање на које струка треба да да одговор. Можда ће то у почетку бити само српски и математика, али концепција је да то буде шири спектар наставних области које се изучавају у основној школи.

Најављено је да би и средњошколци могли убудуће да полажу сличне завршне испите?

У средњим школама вероватно за три до четири године имаћемо завршни испит након трогодишњег образовања, стручну матуру после завршеног четворогодишњег стручног образовања и општу матуру након завршеног гимназијског образовања. Општа матура водиће директно на академске студије или високе школе струковних студија, стручна само на неке, вероватно високе школе струковних студија, оне које су изучавали у средњој школи, а наравно да се после трогодишњег образовања не може ући у систем академских студија. Ученицима средњих стручних школа који су из било којих разлога као петнаестогодишњаци уписали оно што нису желели или су се у међувремену предомислили, понудићемо и модел полагања опште матуре. У средњим стручним школама ћемо имати и теоријски и практични део испита, а у гимназијама теоријски, вероватно са нешто обавезних и нешто изборних предмета, зависно од тога да ли ће бити природне или друштвене науке. То ће бити велики помак у односу на садашњи матурски испит.