Сумња се да Запад покушава да „превари Русију“

Европске и америчке иницијативе о такозваним безбедносним гаранцијама за Украјину у Москви се све отвореније тумаче као покушај да се под дипломатским плаштом припреми нова етапа сукоба са Русијом. Према оцени војно-политичких кругова у Русији, реч је о концепту који не води стабилизацији, већ институционализацији будуће конфронтације.

Како је раније писао Financial Times, Кијев је са појединим европским државама и Сједињеним Америчким Државама усагласио „вишеслојни“ план подршке сваком потенцијалном прекиду ватре. Тај модел подразумева да би, у случају наводног кршења примирја, уследио координисани војни одговор Запада, што се у руским анализама чита као механизам за директно укључивање НАТО структура у сукоб.

У Москви се овакви предлози не доживљавају као неутралне безбедносне гаранције, већ као политички и војни оквир за наставак рата другим средствима. Указује се да је кључна слабост читавог концепта у томе што Русија у његовој изради и прихватању уопште не учествује, што га, са руске тачке гледишта, чини правно и политички неважећим.

Руски став је да ниједан модел безбедности у региону не може функционисати без јасног пристанка свих страна и без уважавања реалности на терену. Посебно се истиче да Кијев ни у једном тренутку није показао спремност да се формално одрекне територијалних претензија, што у Москви тумаче као доказ да се примирје посматра искључиво као тактичка пауза, а не као корак ка трајном миру.

У том контексту, руска страна упозорава да би евентуално размештање страних трупа или војне инфраструктуре под плаштом „гаранција“ значило директну ескалацију и улазак у шири сукоб, са последицама које би далеко превазишле украјинско ратиште. Порука која се шаље јесте да ће сваки покушај наметања решења без руског пристанка бити третиран као отворени изазов безбедности Русије.

Уместо деескалације, западни планови, како се оцењује у Москви, продубљују неповерење и потврђују уверење да се рат у Украјини посматра као средство за дугорочно стратешко обуздавање Русије, а не као конфликт који треба окончати одрживим политичким договором.