Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неизвесна судбина првог парка за псе

Судбина првог парка за псе који се гради на Врачару, на простору између зграда у Милешевској и Улици цара Николаја II, биће позната сутра после разговора грађана са Бранимиром Кузмановићем, председником општине Врачар. Без обзира на то што је идеја потекла од појединих Врачараца, до неспоразума је дошло јер житељи солитера у Милешевској улици 40 и 42 не прихватају уређење зелене површине тако да кућни љубимци буду ограђени у малом простору.

– Радови су почели крајем октобра, а ми смо пре четири дана сазнали о чему је реч. Нико нас није обавестио да ће се овде градити први парк за псе, да ће деца имати свој простор и да ће бити обновљено већ постојеће кошаркашко игралиште. Противимо се оваквој идеји из неколико разлога: смањује се зелена површина, ограђени простор за псе је јако мали око 280 квадратних метара, покривен ризлом и потенцијални је извор заразе, буке, сукоба између паса. Све то би утицало на пад вредности наших станова. Нисмо за то да се радови наставе без уважавања потреба станара – рекао је Дејан Замуровић, председник скупштине станара зграде у Милешевској 40. 

Према његовим речима, комшије немају ништа против да се уреди кошаркашки терен, али сматрају да на малом простору који је предвиђен за псе могу имати више штете него користи.

– Без обзира што нас општинари уверавају да је пројекат урађен по угледу на сличне паркове у светским метрополама, толико мали простор предвиђен за псе нигде у свету не постоји. Ризла није добра подлога за шетњу и играње паса. Замислите буку и нетрпељивост када затворите више од 30 паса у ограду. То није добро ни за псе, ни за малишане који би били поред њих, као ни за децу која у непосредној близини играју кошарку или возе бицикл.

Једно од могућих решења овог проблема, према мишљењу председника скупштине станара, јесте постављање заштитне ограде са сигурносном бравом око игралишта за малу децу и одређивање времена када власници паса могу да користе целу зелену површину за извођење својих љубимаца.

– Слажемо се да деца морају имати чист и безбедан простор за игру. Велики проблем је што се власници паса неодговорно понашају, јер не чисте за њима, а немамо комуналну полицију која би их кажњавала – сматра Замуровић.

Безбедност деце и квалитетан простор за игру била је идеја надлежних у општини Врачар када су, како кажу, на захтев грађана ове општине одлучили да оплемене простор величине око 2.000 квадратних метара.

– Предлог је дошао од суграђана из Милешевске улице. Нама је било најважније да одвојимо децу од кућних љубимаца и тако повећамо њихову безбедност. Да пси не би загађивали површине намењене најмлађима, одлучили смо да непуних 400 квадратних метара оградимо како би власници могли да изводе љубимце без повоца. Мислимо да је нехумано да ограђујемо децу – објаснио је Бранимир Кузмановић, председник општине Врачар.

Општина ће се, како каже први човек, трудити да задовољи интересе деце, али и власника паса.

– Отворени смо и спремни да прихватимо боље решење које ће да задовољи потребе деце за разонодом, али које није у супротности са жељама власника паса – рекао је Кузмановић.

Он тврди да је идеја добра и да је њен основи циљ да повећа сигурност деце. Такође председник општине је истакао да ће прихватити свако решење које иде у корист побољшања живота Врачараца.

Међутим, станари из Милешевске су забринути шта ће се десити ако овај, како су рекли, "експеримент" не успе.

– Забринути смо, јер се пре неколико година догодило да су у непосредној близини порушили пет стабала и изградили зграду. Значи на груб начин су нам одузели зелену површину. Шта ако се промени намена парка – пита се Замуровић.

Да је недопустиво да се животиње изводе у просторе који су ограђени сматрају и у Удружењу за ветеринарску помоћ напуштеним животињама. Од августа потписују петицију да се промени градска одлука о држању домаћих животиња на територији града, посебно у делу који се односи на псе познатих власника. 

– Тачно је да у Америци постоје паркови за псе, али то су непрегледне површине. Београд није архитектонски погодан за таква решења. У овом случају, није у питању парк него зелена површина са кавезом у коме би концентрација животиња на малом простору пореметила хигијенско-здравствене и санитарне услове наше микрооколине. Пас који није у могућности да истрчи, њуши биље и траву, обележи територију постаје несрећан, неуротичан и асоцијалан међу псима – објаснила је Милица Ранковић, члан председништва Удружења за ветеринарску помоћ напуштеним животињама.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.