Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Модни искорак Коко Шанел и даље живи

Мала црна хаљина као манифест слободе

Није жене само облачила: она их је ослободила
Мала црна хаљина као манифест слободе
(ФОТО ПРОМО)

„Сто година мале црне хаљине: како је Коко Шанел променила жене заувек” назив је предавања које ће бити уприличено у петак увече, 13. фебруара од 19 сати у „Дому  Јеврема Грујића” у Београду.  

Биће речи о моди као тектонском друштвеном потресу који је заувек променио начин на који жене изгледају вековима и широм отворио врата модерној ери. О жени која је из викторијанске епохе закорачила у модерност и повукла цео свет за собом: о малој црној хаљини, Шанел костиму, парфему No. 5 и свим оним симболима који су постали део нашег свакодневног идентитета.

„Причамо о Коко Шанел не као модној икони, већ као једној од најутицајнијих жена 20. века. Пре тачно 100 година, једна хаљина променила је историју. А једна жена: заувек променила жене широм света. Када је Коко Шанел 1926. године лансирала малу црну хаљину, није понудила само нови комад гардеробе, већ манифест слободе. Био је то тихи, али тектонски потрес за читаво друштво: чак је и црна боја била шокантна, веровали или не. Био је то почетак краја стега корсета и мидера од којих жене нису могле да дишу, смеју се, крећу се слободно, и обуку без помоћи, био је то крај строгих вишевековних правила како жена мора да изгледа, јер она је украс, пасивно, а не активно биће", каже Смиљана Попов која ће о тој револуцији, њеним „изумима” и њиховом непролазном утицају говорити у „Дому Јеврема Грујића”.

Мала црна хаљина, легендарна 2.55 ташна, Шанел костим, парфем Шанел No. 5, лажни бисери и бижутерија, нови материјали попут жерсеја и твида, нова силуета, ново самопоуздање: сваки од ових симбола био је удар на конзервативни дух викторијанске ере у којој је Коко Шанел рођена и одрастала. Модернизација коју је унела у животе жена била је не само модна, већ дубоко друштвена и културна.

Није случајно што је Џорџ Бернард Шо у своје време револуционарну Коко Шанел сврстао међу две најутицајније жене 20. века, раме уз раме са Маријом Кири. Јер Шанел није жене само облачила: она их је ослободила.

„Један век касније, њени кодови и даље живе. Носимо их свакодневно, често несвесне њене заоставштине. Управо зато, ово предавање није само о моди, већ о идентитету, слободи и храбрости да се промени свет, почевши од гардеробера. Ако желите да разумете зашто је једна мала црна хаљина постала велика историја, ово је вече које се не пропушта. Јер „класику воли онај ко разуме”, што би рекао Бајага", поручује Смиљана Попов.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mila i Vida
Dom Jevrema Grujica u Svetogorskoj ulici ima veliku i raznoliku aktivnost. U ovom domu-muzeju, u salonima iz 19 veka, gledale smo pozorisnu predstavu "Mala crna haljina", ali i izlozbu slika Paje Jovanovica, koji je portretisao pretke osnivaca ovog muzeja Lazara Secerovica i Aleksandra Conica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.