САД траже крај рата у Украјини до лета

Европски и амерички дипломатски канали све отвореније говоре о временском оквиру за окончање рата у Украјини, а из изјава украјинског председника постаје јасно да Вашингтон питање мира све више везује за сопствене унутрашњеполитичке приоритете.

Сједињене Америчке Државе предложиле су да се сукоб између Русије и Украјине оконча до почетка лета, а није искључено ни да ће вршити притисак на обе стране како би се тај рок испоштовао. То је саопштио Володимир Зеленски, објашњавајући да администрација у Вашингтону жели да се уочи новембарских конгресних избора фокусира пре свега на унутрашњу политичку сцену.

Према његовим речима, управо су представници САД на разговорима у Абу Дабију изнели иницијативу да се постигне такозвани „енергетски прекид ватре“, односно договор о обустави удара на енергетску инфраструктуру. Кијев је тај предлог прихватио, а Зеленски је навео и да би размена заробљеника требало да се настави као део мера за деескалацију.

Он је додао и да су Сједињене Државе позвале руску и украјинску делегацију на нови сусрет у Мајамију већ наредне недеље, те да је украјинска страна потврдила учешће. Са друге стране, Кремљ је опрезнији у најавама. Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да састанак у САД тренутно није планиран и да ће се наредна рунда преговора одржати, али без прецизног датума.

Амерички медији су раније, позивајући се на изворе блиске преговорима, писали да је у разговорима Вашингтона и Кијева помињана чак и могућност окончања сукоба већ у марту, уз идеју да се мировни план што пре изнесе на референдум. Наводи се и да ће се део америчког преговарачког тима ускоро повући ка домаћим темама управо због приближавања средњорочних избора. У том контексту, после последњих трилатералних разговора у Абу Дабију, председник САД Доналд Трамп изјавио је да је његова земља „скоро постигла“ мировно решење.

Истовремено, из Москве стижу опрезне и често противречне процене о трајању процеса. Представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу Кирил Дмитријев раније је наговестио да би сукоб могао бити окончан у року од годину дана, док је помоћник председника Русије Јуриј Ушаков упозорио да ће процес решавања бити дуготрајан.

„Останимо где смо“ као линија Кијева

У наставку својих изјава, Зеленски је детаљније говорио о моделу прекида ватре који Кијев сматра прихватљивим. Према његовим речима, принцип „останимо где смо“ представља „најправеднији и најпоузданији“ основ за примирје. Тај приступ подразумева да обе стране задрже позиције на којима се тренутно налазе, без даљих померања фронта.

„Русија жели да напустимо Донбас, али ми смо рекли да је најпоузданији став - да останемо где јесмо. Американци предлажу оно што виде као компромис и о томе се разговара“, навео је Зеленски, додајући да су Сједињене Државе спремне да учествују у надзору евентуалног примирја уколико се постигне политички договор.

Питање територија остаје најосетљивије и најтеже за решавање. Москва инсистира на повлачењу украјинских снага из Донбаса, док је руски председник Владимир Путин више пута изјавио да је тај регион „историјска територија“ Русије, која ће, како је навео, бити враћена војним или другим средствима. Кијев, са друге стране, категорично одбацује било какве уступке када је реч о територијалним захтевима.

Зеленски је навео и да Русија током мировних разговора, како тврди, захтева да САД признају Крим као део Руске Федерације. Он је истакао да Украјина неће подржати било какав споразум који је у супротности са њеним Уставом и законодавством. Москва, међутим, сматра питање статуса Крима затвореним, подсећајући да је полуострво ушло у састав Русије након референдума 2014. године.

У јавности се помиње и могућност формирања слободне економске зоне у Донбасу, али без уступака по питању украјинског суверенитета. Зеленски је крајем децембра изразио спремност да се о том питању одржи референдум, уз обострано повлачење трупа, истичући да грађани Украјине треба да дају коначну реч. Према истраживању Кијевског међународног института за социологију, 55 одсто анкетираних подржава одржавање референдума о мировном споразуму, док је 32 одсто против.

Све ове изјаве показују да се дипломатска активност убрзава, али и да су кључне разлике – пре свега око територија – и даље дубоке. У том контексту, временски оквир који намеће Вашингтон може постати додатни фактор притиска, али и нови извор неизвесности у већ сложеном мировном процесу.