Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Будва тражи "рецепт" за зимски туризам

У пре­сто­ни­ци цр­но­гор­ског ту­ри­зма го­сти­ма као аду­те ми­мо лет­ње гу­жве пред­ла­жу оби­ла­зак кул­тур­ног на­сле­ђа, са­крал­них обје­ка­та и де­гу­ста­ци­ју на­ци­о­нал­не ку­хи­ње
Будва тражи "рецепт" за зимски туризам
Фото М. Ста­ни­шић

Бу­два – Ту­ри­стич­ка се­зо­на у Бу­дви је у пу­ном је­ку од сре­ди­не про­ле­ћа до ок­то­бра, а ми­мо то­га ве­ћа по­се­ће­ност тра­ди­ци­о­нал­но се бележи и то­ком но­во­го­ди­шњих пра­зни­ка. Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма, на пре­ла­зу из­ме­ђу ста­ре и но­ве го­ди­не у пре­сто­ни­ци цр­но­гор­ског ту­ри­зма бо­ра­ви­ло је 30.000 го­сти­ју, на­кон че­га, до ула­ска у пред­се­зо­ну, сле­ди ге­не­рал­но ми­ран пе­ри­од.

Пре­ма по­след­њем пре­се­ку Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, об­ја­вље­ном кра­јем ја­ну­а­ра, у Бу­дви је бо­ра­ви­ло 4.040 го­сти­ју – 925 у хо­те­ли­ма, а 3.151 у при­ват­ном смје­шта­ју. Ка­ко ис­ти­чу, у од­но­су на исти пе­ри­од про­шле го­ди­не ту­ри­ста је ма­ње за 15 од­сто, с ак­цен­том на бо­љу по­пу­ње­ност у хо­те­ли­ма. У при­ват­ном сме­шта­ју нај­број­ни­ји су ту­ри­сти из Тур­ске, Ита­ли­је, Ки­не, Ру­си­је и Ал­ба­ни­је, док је у хо­те­ли­ма нај­ви­ше го­сти­ју из Ру­си­је, Ср­би­је, Азер­беј­џа­на, Тур­ске, Укра­ји­не и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

„По­след­њег да­на про­шле го­ди­не ре­ги­стро­ва­но је 31 од­сто ви­ше го­сти­ју не­го ла­ни. Пре­ма по­да­ци­ма ко­је је са­оп­шти­ла Упра­ва по­ли­ци­је, у но­ћи до­че­ка на град­ском тр­гу је би­ло пре­ко 30.000 по­се­ти­ла­ца. Оно што је Бу­дву из­дво­ји­ло у од­но­су на све до­сад ви­ђе­не до­че­ке је спек­та­ку­лар­на би­на ко­ја је из­гле­да­ла свет­ски, спе­ци­јал­ни сцен­ски ефек­ти, сја­јан ва­тро­мет, од­лич­но озву­че­ње и све­тла. Ра­ди­ло се о вр­ло зах­тев­ној ор­га­ни­за­ци­ји”, ка­же за „По­ли­ти­ку” пред­став­ни­ца ТО Бу­два Љу­би­ца При­би­ло­вић.

Ипак, о то­ме да ли је гла­му­ро­зни но­во­го­ди­шњи про­грам оп­ти­ма­лан за Бу­дву, у ту­ри­стич­кој при­вре­ди ми­шље­ња су ипак по­де­ље­на, а у ме­ђу ло­кал­ним при­вред­ни­ци­ма по­сто­ји и дру­га­чи­ја ви­зи­ја.

„Мо­жда би би­ла бо­ља ва­ри­јан­та да се на­пра­ви про­грам до­га­ђа­ја у тра­ја­њу од ме­сец да­на, са ма­њом би­ном. То би би­ло бо­ље по при­вре­ду и ма­ње би оп­те­ре­ти­ло град”, сма­тра Лу­ка Вуч­ко­вић, пред­став­ник бу­дван­ског Удру­же­ња уго­сти­те­ља,.

Још је­дан иза­зов пред­ста­вља­ју рас­по­ло­жи­ви са­др­жа­ји за го­сте у пост­се­зо­ни. У том сми­слу, Бу­два још увек тра­жи од­го­ва­ра­ју­ћи раз­вој­ни мо­дел, али по­сто­је од­ре­ђе­ни по­ма­ци. Ка­ко ис­ти­че При­би­ло­ви­ће­ва, упр­кос ма­њој по­се­ће­но­сти у овом пе­ри­о­ду го­ди­не, пре­сто­ни­ца ту­ри­зма је ипак у фо­ку­су го­сти­ју.

„По­се­ти­о­ци су то­ком је­се­ни нај­ви­ше фо­ку­си­ра­ни на оби­ла­зак Ста­рог гра­да и за­ле­ђа, где от­кри­ва­ју све ле­по­те бу­дван­ске ри­ви­је­ре. Пла­же су го­то­во у свим пе­ри­о­ди­ма го­ди­не од­лич­на иде­ја за љу­би­те­ље пе­ша­че­ња дуж оба­ле, а јед­на­ко је атрак­тив­на и по­се­та спо­ме­ни­ци­ма кул­ту­ре и са­крал­ним објек­ти­ма ко­ји­ма оби­лу­је за­ле­ђе гра­да. Ужи­ва­ње у ре­но­ми­ра­ним ре­сто­ра­ни­ма упот­пу­њу­је да­не бо­рав­ка ту­ри­сти­ма у овом пе­ри­о­ду го­ди­не, омо­гу­ћа­ва де­гу­ста­ци­ју до­ма­ћих ре­цеп­ту­ра, са­ста­вље­них од аутох­то­них би­ља­ка и про­из­во­да ме­ди­те­ран­ског под­не­бља”, на­ве­ла је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Слич­но сма­тра и Вуч­ко­вић: „Мир­ни­ји пе­ри­од, ко­ји се че­сто у есна­фу на­зи­ва и „мр­твим пе­ри­о­дом”, тре­ба ожи­ве­ти ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма ко­је би ста­ви­ле ак­це­нат на ло­кал­не осо­бе­но­сти овог де­ла Ме­ди­те­ра­на”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.