Жене старије од 50 теже проналазе посао

Чак 71,8 одсто жена старијих од 50 година чекају на запослење дуже од годину дана, а 58,6 одсто њих поседује квалификације стечене средњим образовањем. То говори у прилог чињеници да не могу да се ослоне на формално образовање при тражењу посла, показало је истраживањем у пројекту „Идентификовање узрока дуготрајне незапослености старијих жена у Србији и Северној Македонији”, којим је било обухваћено 167 жена из Београда. Када је реч о подацима из Северне Македоније, међу дамама које су одговарале на анкету, а било их је само 83, четвртина је потврдила да је тражила посао од једне до осам година, а 4,8 одсто њих је покушавала да пронађе запослење дуже од 20 година, показало је компаративно студијско истраживање.

Анкетиране даме из српске престонице указале су и на изразито неповољну материјалну ситуацију, а томе у прилог указује и укупан доходак домаћинстава у којима оне живе, а који за више од 30 процената испитаница износи испод 60.000 динара месечно.

С друге стране, у Северној Македонији, показала је анкета, што се тиче прихода, 5,1 проценат жена старијих од 50 има приход до 130 евра, а више од 46 одсто има приход домаћинства између 325 и 815 евра, што је, такође, како сведоче, недовољно за пристојан животни стандард.

Када је реч о сналажењу на тржишту рада, неколико је закључака овог истраживања који су индикативни, па тако 71 проценат незапослених жена изнад 50 година из Београда верује да препреке услед старосне границе представљају један од главних разлога њихове незапослености. Осим тога, није занемарљив ни проценат испитаница које сматрају да брига о члановима породице (46,1 одсто), обесхрабреност због неуспеха да нађу посао (40 одсто), немогућност да се запосле близу места становања (37,7 одсто) и неадекватне вештине (28,6 одсто) представљају највеће изазове приликом тражења посла.

Резултати из Скопља показују да се жене старије од 50 суочавају са вишеструким препрекама у процесу тражења посла, које произилазе из личних и структурних фактора. Истраживачи наводе да су најчешће препреке породичне обавезе везане за бригу о другима, здравствена ограничења, старост и ограничене дигиталне компетенције. Скоро три четвртине анкетираних жена није учествовало ни у једној обуци у протекле две године, углавном због недостатка информација и финансијских ресурса.

Када су биле упитане шта сматрају највреднијом подршком за коју мисле да би им обезбедила запослење, 61,4 одсто испитаница из главног града Србије се, без сумње, определило за личне везе, 54,2 одсто њих за флексибилне облике запослења, сматрајући под тим непуно радно време и могућност организовања рада како би га уклопиле са личним обавезама.

На питање шта сматрају најважнијим за добијање посла, 61 проценат дама из Северне Македоније је одговорио да је то радно искуство, скоро половина бира добро образовање и практично знање, а око 45 одсто да је у ономе што сматрају најпродуктивнијим годинама. Такође је важно да 37 одсто тих жена сматра да су добре личне везе важне за добијање посла.

Неке од испитаница из Србије су показале интерес за покретањем сопственог бизниса, а само њих 8,5 одсто раније је примало субвенције за самозапошљавање. Међутим, послови које су на овај начин покренуле, угашени су, потврдило је београдско истраживање, и то је један од разлога због којих су сада незапослене.

– Да би поново покренуле сопствени посао, 82 одсто њих навело је да их у томе спречава недостатак ресурса. То су финансијски и материјални ресурси, у виду опреме и простора, док 42,6 одсто испитаница потврдило да више  нема самопоуздања да би се упустило у овај подухват – истичу истраживачи.

Најважнији облици подршке који су идентификовани међу анкетираним женама у Скопљу били су флексибилност на радном месту (36,1 одсто), саветовање о каријери или помоћ у тражењу посла (34,9 одсто) и програми усавршавања или преквалификације (32,5 одсто). Што се тиче тога да ли су користиле било какве услуге Агенције за запошљавање Северне Македоније у протеклој години, скоро 73 одсто анкетираних је изјавило да нису. Водећа организација у спровођењу овог пројекта који је финансиран од стране међународног Вишеградског фонда је Институт економских наука из Београда.