Киднапован лидер опозиције у Венецуели

Венецуелански опозициони лидер Хуан Пабло Гванипа, бивши посланик Националне скупштине Венецуеле, отет је у Каракасу око поноћи по локалном времену, само неколико сати након што је пуштен из затвора, саопштила је опозициона лидерка и добитница Нобелове награде за мир Марија Корина Мачадо.

"Хуан Пабло Гванипа отет је пре само неколико минута у кварту Лос Чорос у Каракасу. Тешко наоружани људи, у цивилној одећи, стигли су са четири возила и силом га одвели. Захтевамо његово хитно ослобађање", написала је Мачадо на друштвеној мрежи Икс рано јутрос.

Рамон Гванипа, син отетог опозиционара, потврдио је да је његов отац киднапован и навео да га је отело десет неидентификованих особа.

Гванипина странка Примеро Јустициа је осудила отмицу свог лидера, како тврди, "од стране репресивних снага диктатуре", преноси БФМ.

Неколико сати раније, Гванипа (61) је пуштен из затвора, уочи најављеног гласања о историјском закону о амнестији у Венецуели.

Он је синоћ саопштио да је пуштен на слободу након више од осам месеци затвора.

"Данас смо пуштени на слободу. Има много тога да се расправља о садашњости и будућности Венецуеле, увек са истином у првом плану", рекао је Гванипа синоћ на видео-снимку објављеном на друштвеној мрежи Икс, пренео је Ројтерс.

Гванипа, који важи за једног од најближих савезника значајне опозиционе фигуре Марије Корине Мачадо, био је заточен у притворском центру у Каракасу, главном граду Венецуеле.

Ухапшен је крајем маја прошле године, а министар унутрашњих послова Диосдадо Кабељо оптужио га је за учешће у наводној "терористичкој групи" која је планирала бојкот законодавних избора тог месеца, подсећа агенција.

Ослобађање Хуана Пабла Гванипе уследило је у време све већег притиска на владу вршиоца дужности председнице Делси Родригез да ослободи све људе чија су притварања пре неколико месеци или година њихове породице и невладине организације повезивале са њиховим политичким уверењима.

Родригез је положила заклетву као вршилац дужности председнице Венецуеле након што је америчка војска почетком јануара заробила и одвела тадашњег председника Николаса Мадура.

Њена влада је прошлог месеца најавила да ће ослободити значајан број затвореника – што је био централни захтев опозиције земље и организација за људска права уз подршку Сједињених Држава.

Породице и организације за људска права, међутим, критиковале су власти због спорог темпа ослобађања.