Криза стигла и у фабрике каблова

Производња каблова у Србији поделиће судбину целокупне привреде, која се већ суочава са последицама светске кризе. Другим речима, ако не буде инвестиција, биће смањена производња, па самим тим и извоз, што може довести и до отпуштања радника. Тај негативни сценарио може да буде спречен приливом новца из иностранства или повољним банкарским кредитима за подстицај производње, сматрају произвођачи каблова и економски стручњаци. Једна од шанси за опоравак тог дела привреде могла би да буде и дуго најављивана приватизација Индустрије каблова Јагодина, за коју су тренутно највише заинтересована предузећа из Русије и Белорусије.

То би, према мишљењу Мирјане Пантелић, самосталног саветника у Удружењу металске и електроиндустрије Привредне коморе Србије, могло донекле да ублажи последице економске кризе коју увелико осећају произвођачи каблова и електроинсталација.

– Већ неколико година у овом делу привреде бележи се константан пораст извоза, али је проблем што у великом обиму константно расте увоз – упозорава Мирјана Пантелић и додаје да ће, у оваквим околностима, бити успех ако производња каблова у Србији остане на прошлогодишњем нивоу, односно ако не буде у паду.

Слично мисле и у Фабрици каблова Зајечар, коју је 2005. године купио Зоран Дракулић, власник Ваљаонице бакра Севојно, да би је у априлу прошле године препродао компанији „Tele-Fonika Kable S.A.” из Пољске. Драган Цветковић, генерални директор зајечарског произвођача, очекује да ове године производња и извоз неће опасти, али ни порасти.

– Тренутно производимо између 950 и 1.000 тона кабла месечно, што је отприлике на прошлогодишњем нивоу. Покушавамо на све начине да се вратимо на немачко тржиште, где смо ранијих година остварили запажене резултате. То радимо зато што очекујемо да ће на тржиштима земаља бивше Југославије, где иначе највише извозимо, доћи до смањења тражње – објашњава Цветковић и истиче да је потражња за кабловима у Србији већ опала.

Тако је зајечарски произвођач још прошле године „Телекому” продао 60 одсто каблова мање него у односу на 2007. годину. Такав тренд ће, највероватније, бити настављен и у овој години јер, осим „Телекома”, и локална електродистрибутивна предузећа широм Србије показују све мање интересовања за ову робу.

– Због тога смо се оријентисали на производњу каблова за широку потрошњу. Кабл је нека врста инвестиционе робе, што значи да ако буде инвестиција биће и више каблова – наглашава Цветковић.

Добра вест за запослене у новосадском „Новкабелу”, који је однедавно у власништву Дракулићевог „Ист поинта”, јесте да неће бити отпуштања, иако се очекује мања производња. Према речима новог власника, биће само добровољних одлазака из фабрике.

– Питање је да ли ћемо успети да одржимо производњу на прошлогодишњем нивоу. Потребне су велике инвестиције да бисмо у томе успели, а њих ће, због опште кризе, бити знатно мање него што смо очекивали. Ипак, размишљамо дугорочно, тако да ћемо, када пребродимо ове недаће, покушати да извеземо на руско тржиште 60 до 70 одсто укупне производње – најављује Дракулић и наглашава да нема намеру да купује Фабрику каблова у Јагодини, јер би то, како каже, била чиста лудост.

Тај поморавски произвођач се, иначе, већ месецима суочава с падом производње, чему је допринела и недавна гасна криза због које је део запослених послат на принудни одмор. Према подацима синдиката и пословодства, у новембру и децембру прошле године производња је са просечних 1.400 тона каблова пала на 500 тона месечно, а око 2.860 радника са нестрпљењем очекује приватизацију, која би требало да буде окончана до пролећа. Будући власник мораће да се обавеже да у наредне две године неће бити отпуштања, као и да отпремнина неће бити нижа од 300 евра по години стажа. Уз то, следећих пет година мораће да задржи садашњи производни програм и да у фабрику инвестира најмање 30 милиона динара.