За поглед деценију унапред

Са својим узлетима и падовима, 88. супертурнир у Вајк ан Зеу је одржао славну традицију најлепше шаховске представе на почетку године. Било је критика на рачуна квалитета игре у саставу без Карлсена, Накамуре и Каруане, али и похвала за никад борбенију представу у режији храбрих младих лавова, међу којима је домаћи велемајстор Аниш Гири, са 31 годином, био најстарији.

По Вајку се година не предвиђа, али може да се завири деценију унапред. Често су шампиони „шаховског Вимблдона” имали тешку сезону у наставку, али се се оцртавале опште тенденције. Колико се у данашњим односима снага у светском врху све убрзано мења, показала је смена Узбекистана и Индије на врху.

Доскора су Индијаци жарили и палили, а у Холандији су Гукеш, Ергајси, Прагнананда и Аравинд гледали у леђа горњем дому, при чему су се ту нашли многи непланирани јунаци, укључујући четрнаестогодишњег турског велемајстора Јауза Ердомуша.

Највеће почасти су ипак припале двојици предводника олимпијског тима Узбекистана, Нодирбеку Абдусаторову (21) и Џавохиру Синдарову (19), убедљиво изнад осталих, са 9, односно 8,5 поена из 13 кола. Тек до 7,5 су добацили Ханс Ниман, Винцент Кајмер и Јорден Ван Форест, при чему се једино од Кајмера очекивао пласман у самом врху.

Још један тријумф узбекистанског шаха има дубљи значај од добре форме Синдарова уочи мартовског Турнира кандидата, и своје, крајње поучне корене. Почело је пре осам година, њиховом историјском победом на Дечијој олимпијади до 16 година.

Док друге земље нису наслућивале важност тог тријумфа, државни врх је ту дечију екипу засуо свим почастима и улагањима на стручном` нивоу. За тренера репрезентације постављен је прослављени југословенски и босански велемајстор Иван Соколов. Резултат је био чудесан: четири године касније, са практично истом екипом, Узбекистан је од злата на Дечијој олимпијади стигао до апсолутног олимпијског победника 2022!

Најважније је у овој причи да смо исти сценарио наглих узлета шаховских велесила са Истока виђали и раније. Сваки је дочекао и свој пад, али је испунио главни циљ да земља барем деценију буде у светском врху и привуче нове генерације младих. Одмах је важно рећи да узбекистански дечији тим из 2018. још није добио видљиве наследнике и да ће морати да их створи да би задржали позиције у врху.

После распада Совјестког Савеза најпознатији такав случај десио се у Азербејџану. Генерација Мамеџарова и Раџабова добила је директну подршку највишег државног врха. Ушли су у државни тим са 14-15 година, као „азербејџански вртић”, стигли до светског врха и ту се држали барем 15 година. Сада полако падају, али имају изгледа да се врате.

Слично је било и у суседној Јерменији, док је председник државе био уједно и председник Шаховског савеза Јерменије. Трајали су дуже од Азербејџана, стигли до олипијског одличја и када их је напустио Левон Ароњан, али од смене председника шаховског савеза полако посустају.

Ту је и пример Ирана, краћи и мање блистав због политичких проблема и емиграције Алирезе Фирузџе, али Иран је и даље озбиљна сила.

Врхунски шах једне земље не може да се развија без одлучне подршке државе или спонзора, као што је случај у САД, чији је петнаеастогодишњи велемајстор Марк Вудворд сензационално победио на „турниру изазивача” у Вајк ан Зеу. Једна од учесница тог турнира, млада Кариса Јип, јурила је рејтинг од 2.500, јер јој је за тај циљ милионер Рекс Синкфилд обећао награду од 100.000 долара...

Наша земља је за три године стигла до три златне европске медаље: екипне и појединачних Александра Инђића и Теодоре Ињац, уз два кадетска злата Вере Вујовић и подвиге десетогодишњег Леонида Ивановића. Све то, међутим, пролази далеко испод радара друштва и медија заокупљених јефтиним сензацијама. Ако држава не пружи далеко већу подршку овим шампионима, све те подвиге, као и срећну околност да смо добили руска појачања, брзо ће однети ветар пролазности, а Леонид и Вера неће стићи да на време замене наше шампионе.

Коначни пласмани

Супертурнир: 1. Абдусаторов 9, 2. Синдаров 8,5, 3-5. Ниман, Кајмер и Ван Форест по 7,5, 6-7. Ердомуш и Блибаум по 7, 8-10. Гукеш, Гири и Федосејев по 6,5, 11. Прагнананда 5,5, 12-13. Аравинд и Еригајси по 4,5 и 14. Нгујен 3 поена.

„Турнир изазивача”: 1. Вудворд 10, 2. Иванчук 9,5, 3. Сулејманли 9, 4. Маурици 8, 5. Асаубајева 7,5, 6-7. Оро и Јип по 7, 8. Вармердам 6,5, 9. Ивић 6, 10. Јуфа 5,5, 11. Лами 5, 12. Панесар 4, 13. Лу Мијаоји 3,5 и 14. Руберс 3 поена.