Za pogled deceniju unapred

Sa svojim uzletima i padovima, 88. superturnir u Vajk an Zeu je održao slavnu tradiciju najlepše šahovske predstave na početku godine. Bilo je kritika na računa kvaliteta igre u sastavu bez Karlsena, Nakamure i Karuane, ali i pohvala za nikad borbeniju predstavu u režiji hrabrih mladih lavova, među kojima je domaći velemajstor Aniš Giri, sa 31 godinom, bio najstariji.

Po Vajku se godina ne predviđa, ali može da se zaviri deceniju unapred. Često su šampioni „šahovskog Vimbldona” imali tešku sezonu u nastavku, ali se se ocrtavale opšte tendencije. Koliko se u današnjim odnosima snaga u svetskom vrhu sve ubrzano menja, pokazala je smena Uzbekistana i Indije na vrhu.

Doskora su Indijaci žarili i palili, a u Holandiji su Gukeš, Ergajsi, Pragnananda i Aravind gledali u leđa gornjem domu, pri čemu su se tu našli mnogi neplanirani junaci, uključujući četrnaestogodišnjeg turskog velemajstora Jauza Erdomuša.

Najveće počasti su ipak pripale dvojici predvodnika olimpijskog tima Uzbekistana, Nodirbeku Abdusatorovu (21) i Džavohiru Sindarovu (19), ubedljivo iznad ostalih, sa 9, odnosno 8,5 poena iz 13 kola. Tek do 7,5 su dobacili Hans Niman, Vincent Kajmer i Jorden Van Forest, pri čemu se jedino od Kajmera očekivao plasman u samom vrhu.

Još jedan trijumf uzbekistanskog šaha ima dublji značaj od dobre forme Sindarova uoči martovskog Turnira kandidata, i svoje, krajnje poučne korene. Počelo je pre osam godina, njihovom istorijskom pobedom na Dečijoj olimpijadi do 16 godina.

Dok druge zemlje nisu naslućivale važnost tog trijumfa, državni vrh je tu dečiju ekipu zasuo svim počastima i ulaganjima na stručnom` nivou. Za trenera reprezentacije postavljen je proslavljeni jugoslovenski i bosanski velemajstor Ivan Sokolov. Rezultat je bio čudesan: četiri godine kasnije, sa praktično istom ekipom, Uzbekistan je od zlata na Dečijoj olimpijadi stigao do apsolutnog olimpijskog pobednika 2022!

Najvažnije je u ovoj priči da smo isti scenario naglih uzleta šahovskih velesila sa Istoka viđali i ranije. Svaki je dočekao i svoj pad, ali je ispunio glavni cilj da zemlja barem deceniju bude u svetskom vrhu i privuče nove generacije mladih. Odmah je važno reći da uzbekistanski dečiji tim iz 2018. još nije dobio vidljive naslednike i da će morati da ih stvori da bi zadržali pozicije u vrhu.

Posle raspada Sovjestkog Saveza najpoznatiji takav slučaj desio se u Azerbejdžanu. Generacija Mamedžarova i Radžabova dobila je direktnu podršku najvišeg državnog vrha. Ušli su u državni tim sa 14-15 godina, kao „azerbejdžanski vrtić”, stigli do svetskog vrha i tu se držali barem 15 godina. Sada polako padaju, ali imaju izgleda da se vrate.

Slično je bilo i u susednoj Jermeniji, dok je predsednik države bio ujedno i predsednik Šahovskog saveza Jermenije. Trajali su duže od Azerbejdžana, stigli do olipijskog odličja i kada ih je napustio Levon Aronjan, ali od smene predsednika šahovskog saveza polako posustaju.

Tu je i primer Irana, kraći i manje blistav zbog političkih problema i emigracije Alireze Firuzdže, ali Iran je i dalje ozbiljna sila.

Vrhunski šah jedne zemlje ne može da se razvija bez odlučne podrške države ili sponzora, kao što je slučaj u SAD, čiji je petnaeastogodišnji velemajstor Mark Vudvord senzacionalno pobedio na „turniru izazivača” u Vajk an Zeu. Jedna od učesnica tog turnira, mlada Karisa Jip, jurila je rejting od 2.500, jer joj je za taj cilj milioner Reks Sinkfild obećao nagradu od 100.000 dolara...

Naša zemlja je za tri godine stigla do tri zlatne evropske medalje: ekipne i pojedinačnih Aleksandra Inđića i Teodore Injac, uz dva kadetska zlata Vere Vujović i podvige desetogodišnjeg Leonida Ivanovića. Sve to, međutim, prolazi daleko ispod radara društva i medija zaokupljenih jeftinim senzacijama. Ako država ne pruži daleko veću podršku ovim šampionima, sve te podvige, kao i srećnu okolnost da smo dobili ruska pojačanja, brzo će odneti vetar prolaznosti, a Leonid i Vera neće stići da na vreme zamene naše šampione.

Konačni plasmani

Superturnir: 1. Abdusatorov 9, 2. Sindarov 8,5, 3-5. Niman, Kajmer i Van Forest po 7,5, 6-7. Erdomuš i Blibaum po 7, 8-10. Gukeš, Giri i Fedosejev po 6,5, 11. Pragnananda 5,5, 12-13. Aravind i Erigajsi po 4,5 i 14. Ngujen 3 poena.

„Turnir izazivača”: 1. Vudvord 10, 2. Ivančuk 9,5, 3. Sulejmanli 9, 4. Maurici 8, 5. Asaubajeva 7,5, 6-7. Oro i Jip po 7, 8. Varmerdam 6,5, 9. Ivić 6, 10. Jufa 5,5, 11. Lami 5, 12. Panesar 4, 13. Lu Mijaoji 3,5 i 14. Rubers 3 poena.