Преписивање – баук квалификационог испита

Број бодова на квалификационом испиту често зависи од наставника који дежура у учионици где ђаци решавају тест, истичу надлежни у основним школама. Док једни могу да преписују и „консултују се”, други ученици не смеју ни да мрдну, јер их на испиту контролише строг наставник. Овогодишње измене на тесту, где ће ђаци решавати и неколико задатака другачијих од оних у збирци, наши саговорници углавном подржавају, али истичу да ученици морају да имају равноправнији положај него до сада.

Новине уведене од ове године незнатне су и не мењају ништа битно у припремању ученика за квалификациони испит, објашњава Зорица Здравковић-Јовановић, заменик директора у београдској Основној школи „Деспот Стефан Лазаревић”, иначе професорка српског.

– Мислим да је у реду изменити редослед одговора из српског језика зато што су поједини ђаци учили напамет. Не верујем да ће та промена бити оптерећење ђацима, али свакако ће бити теже да се препише, што је и био циљ – каже Зорица Здравковић-Јовановић.

Припрема за полагање овогодишњег теста не разликује се од начина на који су се ђаци раније припремали, а ко хоће да ради има сасвим довољно времена да савлада сва питања из српског језика, истиче наша саговорница. До испита се могу добро провежбати и сви задаци из математике, али то важи само за оне који хоће озбиљно да раде, слажу се Драгана Саздановић и Душица Ђоровић, наставнице математике из Основне школе „Др Арчибалд Рајс” у Београду. Оне су похвалиле одлуку да бројке у задацима на тесту буду промењене.

– Ученици ме питају: „Зашто баш ми да будемо генерација од које ће се мењати испит”, али ја мислим да је боље за њих да се такве измене уведу, јер ће им касније то знање користити. Објективно, времена за припрему је довољно, али има различитих ученика и није баш лако са свима савладати 20 области до тестирања. С друге стране, има ђака који би сутра могли да полажу и да одлично ураде тест – каже Драгана Саздановић.

Њена колегиница, Душица Ђоровић, сматра да би било добро да сви задаци на тесту буду непознати или да бројеви буду измењени, како би ђаци „сели да уче математику, а не да се надају да ће добити збирку са решењима или успети да препишу”.

– Дешавало се да када прегледамо тест из математике видимо да је ђак написао тачан резултат, али не можемо да разазнамо поступак којим је до њега дошао. Тада вам је јасно да је преписивао и напамет учио, али да је, у међувремену, нешто заборавио, па није успео да се сети целог поступка – каже Ђоровићева.

Организација квалификационог испита „на терену” није нимало лака, а врло је субјективно како ће се који наставник понашати у учионици, истиче Стеван Боснић, директор ОШ „Др Арчибалд Рајс”.

– Било је приче да наставници који предају предмете који се полажу помажу ученицима, кажу им шта где треба да упишу. Имате, тако, после испита, случај да дете које је имало током целе школске године слабе оцене, на испиту освоји велики број поена и обрнуто. То су драматичне ситуације и за запослене у школи, и за родитеље, и за децу – каже Боснић.

Новина која ће бити уведена ове године, да на испиту дежурају и наставници из средње школе, можда ће поправити овакво стање и довести до тога да ђаци буду у равноправнијем положају, нада се Боснић.

– Сматрам да је квалификациони испит малтретирање деце тог узраста, јер принципи нису исти за све. Ако дете „упадне” негде где може да се преписује и где је дежурни наставник блажи, проћи ће одлично, а ако дежура неко строг, надрљало је – каже Тамара Јелић, директорка раковичке Основне школе „Ђура Јакшић”.

Она истиче да је било идеја да сви ђаци једне школе полажу испит на једном месту, у сали за физичко на пример, под истим условима, али да ни то не би до краја решило проблем, јер нисте сигурни да у неким другим школама неће бити „гледања кроз прсте”.

– Број бодова на тестовима губи смисао, као и сам квалификациони испит. Требало би да сви имају исте професоре, исто место где полажу, можда у неком великом амфитеатру на неком од факултета – рекла је Јелићева.

Ј. Беоковић