Гувернер није контрадикторан

Поводом текста објављеног 28. јануара 2009. у Вашем листу под заједничким насловом „Када гувернер говори истину”, молимо Вас да објавите следеће реаговање:

Исечци из две изјаве гувернера са оваквим насловом вероватно je требало да сугеришу читаоцима да гувернер не говори истину. Истина је, међутим, проста и верујемо разумљива и просечно економски образованом читаоцуна основу гувернерових цитата који нису контрадикторни.

Наиме, девизна ликвидност банака је, и пре и после ескалације светске финансијске кризе, задовољавајућа. Банке правовремено извршавају све своје обавезе, како у погледу захтева становништва за повлачење штедње, тако и у погледу извршења својих обавеза према екстерним кредиторима. Наравно, у одговору на неуобичајено високе захтеве становништва, због чега је само у октобру повучено 860 милиона евра девизне штедње, банкама је помогла и Народна банка. Променом прописа о девизној обавезној резерви банкама су у децембру ослобођена фактички њихова средства у укупном износу од око 600 милиона евра. У међувремену банке су се краткорочно задужиле у иностранству, како би извршиле обавезе према штедишама, а да не морају због тога да смање обим датих кредита. У време доспећа тих краткорочних обавеза, са роковима од један до три месеца, банке су се редовно раздужиле, што се у нашем жаргону одмах карактерише као „изношење” девиза. Поента је да је банкарски систем задржао кредибилитет. Друго је питање да ли неко у Србији, и са којим правом, очекује од банака да се додатно и све више и више задужују, како би се финансирала наша потрошња.

Истина је и да банке део тих средстава, која потичу из задуживања у иностранству, стално улажу у куповину хартија од вредности НБС и тако јој, како гувернер каже, „помажу” у повлачењу вишка новца са тржишта. До привременог смањења репостока у децембру дошло је управо због тога што су банке поменуте „ослобођене” евре морале да надоместе динарским средствима. У јануару се репосток стабилизовао на око 100 милијарди динара.

Макроекономски гледано, односно са становишта девизног биланса земље, ове пословне трансакције банака представљају прилив (уношење) и одлив (изношење) девиза. Наравно, већина би се сложила да нам више одговара да остваримо што већи прилив. Али са истином нема везе питање да ли је нешто у складу са нашим очекивањима и жељама или не. На крају, сви морамо схватити да наше потребе не морају бити задовољене, односно да не можемо очекивати да нам у сваком моменту за њихово задовољење на располагању стоје неограничени страни извори финансирања.

Народна банка Србије - Кабинет гувернера

-----------------------------------------------------------

Два различита одговора

Објављивањем два одговора гувернера НБС Радована Јелашића на једно исто питање – да ли стране банке износе новац из Србије, нисмо ништа хтели да сугеришемо, него само да покажемо да је гувернер дао два различита одговора. „Политици” је на директно питање одговорио да стране банке то не чине, хвалећи их при томе да му помажу у вођењу антиинфлационе политике, а „Фајненшел тајмсу” је рекао да су за само две недеље из Србије повукле 600 милиона евра.

Од гувернера Јелашића, без обзира на то да ли је наше питање било мање или више експлицитно, очекивало се да у интервјуу „Политици” не прећути чињеницу да изношења пара има. Свеједно како и у којој форми.

Ништа више.

Е. Р.